Српски стручњаци ће током наредних 17 месеци, у оквиру сарадње са француским партнерима, учествовати у обукама, радионицама и стручним посетама у Француској.
Они ће у Француској стећи нова знања и искуства неопходна за спровођење прве фазе развоја нуклеарног програма у Србији, а помоћник министарке рударства и енергетике Радош Попадић каже да би нуклеарна енергија могла да буде реално решење за наш енергетски микс.
„Споразум са Француском електропривредом и Француском агенцијом за развој омогућава нам да спроведемо важну анализу и урадимо студије, обуке и тренинге на тему нуклеарне енергије.
То ће нам омогућити да наши кадрови дођу на један виши ниво знања и искуства, али и да припремимо стратегију развоја кадрова за нуклеарни програм, имајући у виду да је пред нама процес дуг петнаестак година“, рекао је Попадић у интервјуу за Танјуг.
Споразумом, који је 29. јула министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала са француским партнерима у Влади Србије, званично је отпочела прва фаза развоја нуклеарног програма у Србији.
„Та фаза би требало да нам покаже са којим капацитетима тренутно располажемо, као и које капацитете у процесу треба да обезбедимо.
Ми у овој првој фази имамо задатак да објаснимо оправданост разматрања развоја програма нуклеарне енергије и да у оквиру наших стратешких докумената покажемо да нам је потребно једно такво решење, имајући у виду раст потреба за електричном енергијом због декарбонизације, електрификације аутомобила и дата центара“, објаснио је Попадић.
Он је додао да ће споразум омогућити заједнички рад министарстава, универзитета и научних институција Србије и Француске.
На питање колико је времена потребно да бисмо школовали једног стручњака за нуклеарну енергију, Попадић је напоменуо да не крећемо од нуле, јер већ имамо одређено наслеђе из осамдесетих година прошлог века.
„За школовање једног нуклеарног инжењера потребне су године, а рекао бих и деценије, с обзиром на то да је то увек комбинација универзитетског образовања и праксе.
Важно је да наши универзитети и неки факултети разматрају како да се припреме за овај развој. Недавно смо имали иницијативу Института за нуклеарне науке Винча и Факултета техничких наука у Новом Саду да оформе један програм за мастер студије.
Важно је да се зна да се ништа не дешава од данас за сутра. Потребно је дугорочно планирање и то ћемо радити наредних 15 година“, рекао је Попадић.
Он истиче да Србија има велики број стручњака у иностранству који би могли да се прикључе развоју домаћег нуклеарног програма.
Када је реч о локацији на којој ће бити изграђена прва српска нуклеарка, како се очекује до 2040. године, Попадић каже да је још рано да се о томе дискутује, али и да је изградња малих модуларних реактора увек опција.
„Важно је да у овој фази направимо стратешка документа која ће показати да је нуклеарна енергија једно реално решење за наш енергетски микс, где бисмо, поред воде, ветра и сунца, имали и један стабилан извор енергије који је најмање осетљив на временске прилике“, рекао је Попадић.
Подсећа да већ неке земље у региону, попут Мађарске, Румуније, Бугарске и Словеније, поседују нуклеарне капацитете.
„Актуелне ситуације са сушом и смањеним водостајем показују осетљивост нуклеарних електрана на количину доступне воде, али је важно знати да нуклеарне електране са најсавременијом технологијом које су већ у експлоатацији могу да раде и са мање воде због напреднијих система за хлађење“, казао је Попадић Танјугу.
Говорећи о безбедности нуклеарних постројења, Попадић је рекао да смо као друштво остали у години Чернобиљске катастрофе, занемарујући да је технологија унапредила протеклих деценија.
„Међународна агенција за атомску енергију је та која то ради и према оним земљама које су нове у овоме, јер је важно да се сва искуства организују на одговоран и систематичан начин“, навео је Попадић.
Грађанима који страхују од нуклеарне енергије, Попадић поручује да нема разлога за бригу и додаје да Србија мора да прати трендове, сагледа своје потребе и буде спремна да у правом тренутку доноси праве одлуке.
Србија је у сарадњи са Француском електропривредом недавно завршила израду Прелиминарне техничке студије у области нуклеарне енергије, а у плану су још три студије у оквиру прве фазе нуклеарног програма.
Србија је у новембру 2024. године укинула мораторијум на производњу нуклеарне енергије, чиме је окончана забрана изградње нуклеарних електрана која је била на снази од 1989. године.
Француска је данас европски лидер у производњи нуклеарне енергије, док су САД, Кина и Руска Федерација водеће на светском нивоу.
Танјуг.рс