Куповина аутомобила у некадашњој Југославији представљала је велики финансијски подухват за просечну породицу. За један од првих модела „фиће“, односно „Заставе 750“, било је потребно око 50 просечних плата.
Временом је аутомобил постајао доступнији. Последња серија „фиће“, произведена 1985. године, коштала је око 476.000 динара, што је одговарало приближно 15 просечних зарада.
Слично је било и са „стојадином“. Према подацима из 1972. године, „Застава 101“ коштала је 40.040 динара, док је просечна плата износила око 1.574 динара. За нови аутомобил било је потребно око 25 просечних зарада.
Југословени су до аутомобила долазили уз помоћ кредита, уштеђевине, позајмица и породичне подршке, па број потребних плата није значио да су морали толико година да издвајају целу зараду.
гласаранђеловца.рс