Многи због пословних обавеза или ужурбаног начина живота вечерају тек после 20 или 21 час. Иако повремена касна вечера није разлог за бригу, стручњаци упозоравају да она може утицати на варење, квалитет сна и осећај ситости наредног дана.
Када једемо непосредно пред спавање, организам истовремено вари храну и припрема се за одмор. То код неких људи може изазвати тежину у стомаку, горушицу или немиран сан, нарочито ако је оброк обилан и богат масноћама.
Нутриционисти саветују да последњи већи оброк буде два до три сата пре одласка у кревет. Ако касније огладните, бољи избор је лагана вечера – јогурт, млади сир, кувано јаје, салата или мања порција немасног меса са поврћем.
Стручњаци наглашавају да није толико важно колико је сати када вечерате, већ шта и колико једете. Лаган и избалансиран оброк неће значајно оптеретити организам, док ће велике количине брзе хране, пецива и слаткиша чешће довести до нелагодности.
Ако касно вечерате сваког дана, покушајте да током дана распоредите оброке тако да не стигнете до вечери претерано гладни. То ће вам помоћи да избегнете преједање и лакше заспите.
Умерена и добро одабрана вечера може бити део здравих навика, чак и ако је нешто касније. Најважније је да оброк буде лаган, хранљив и да не одлазите у кревет одмах након јела.