Током дана смо заузети обавезама, послом и породицом, па често немамо времена да се зауставимо и ослушнемо шта заиста осећамо. А онда дође ноћ, све утихне и мисли саме оду ка људима који су нам некада били важни.
Понекад нам не недостаје конкретна особа, већ осећај који смо имали поред ње – сигурност, близина, смех или један посебан период живота.
Ноћ нас успорава и подсећа на оно што током дана успешно потискујемо. Зато није необично да нам се баш пред спавање враћају старе успомене, разговори и питања на која никада нисмо добили одговор.
А можда је баш то чар ноћи – када коначно чујемо сопствене мисли. 🌙
гласаранђеловца.рс