Док права зова расте као дрво или висок жбун, њена отровна двојница је зељаста биљка која се често може видети поред путева.
Зова ускоро почиње да цвета, па пре него што кренете у бербу, важно је да будете сигурни шта уносите у свој дом.

Грешка у природи може имати озбиљне последице, зато је корисно да научите разлике које се у нашим крајевима преносе генерацијама.

Иако лековита и отровна зова на први поглед делују слично, искусно око лако уочава разлику између њих.

Обратите пажњу на стабло
Основно правило које треба запамтити јесте да права, лековита црна зова расте као високо дрво или разгранат жбун. Њено стабло је чврсто и дрвенасто и може достићи висину и до десет метара.

Насупрот томе, њена отровна двојница позната као абдовина никада не прераста у дрво. Она је зељаста биљка са меком и зеленом стабљиком и ретко прелази два метра висине. Ако приметите биљку која подсећа на зову, али је ниска и расте густо попут траве уз пут или у јарку, боље је да је не дирате јер се највероватније ради о отровној абдовини.

Разлика у мирису
Мирис је један од најсигурнијих начина да разликујете лековиту зову од њене отровне двојнице. Цвет праве зове има пријатан, благ и слаткасти мирис који подсећа на домаће сокове и сирупе. Њени цветови су увек млечно бели или кремасти, без других нијанси.

Са друге стране, абдовина има тежак и непријатан мирис који многима делује одбојно. Често се описује као оштар и налик непријатним мирисима из природе. Њени цветови могу имати ружичасте прашнике или црвенкасте врхове, што је јасан знак да није реч о лековитој биљци.

Положај плодова
Уколико биљка више нема цветове, већ плодове, и тада можете лако уочити разлику. Код лековите зове гроздови бобица су тешки и спуштају се надоле јер гране попуштају под њиховом тежином.

Код абдовине, плодови расту усправно и окренути су ка горе. Њени гроздови остају чврсти и не савијају се, што је поуздан знак да ти плодови нису за употребу у исхрани.

Курир.рс/Најжена