Више од 16.000 возача у Србији кажњено је због брзе вожње за свега неколико празничних дана. Али, иза сувих бројки крије се исти образац који по речима стручњака представља системски проблем – “трка са временом”, бахатост и одсуство саобраћајне културе.
Наиме, како је саопштио МУП Србије, у контроли коју је на територији целе земље спровела саобраћајна полиција током првомајских празника, забележено је да је од 42.251 контролисаних возача њих чак 24.359 направило разне саобраћајне прекршаје, дакле више од половине је било у прекршају!
Од тог броја, чак 16.000 њих је санкционисано због прекорачења брзине. И то је најчешћи прекршај који наши возачи праве. Шта није у реду са нама, поготово када малтене свакодневно сведочимо стравичним саобраћајним несрећама?!
„Трка са временом испред безбедности“
За саобраћајце с којима смо разговарали, то да се „дода гас“ и где треба и где не треба, јесте вишегодишњи друштвени феномен.
– Сви су притиснути „морањем“ да стигну где су се запутили, буквално трку са временом стављају испред безбедности и ти случајеви да се због гужве не закасни на посао, по дете у обданиште или где већ, заправо су најчешћи случајеви прекорачења брзине. Пример за то су доставна и возила и брзе поште. Добију дневну квоту коју реално не могу да испуне и онда јуре да стигну да не би добили негативне поене. А када их зауставимо, најчешће чујемо оправдање у смислу „јесте, прекорачио сам, али ти си своје дете већ узео из вртића, а ја у пет до 4 још нисам оставио комби у гаражу“ – илуструју саобраћајци „трку са временом“ готово свих учесника у саобраћају.
Дивљају они без основне, камоли саобраћајне културе
Следеће на листи, како кажу, јесте класична бахатост оних са јаким „машинама“, а потом, нарочито код млађих, адреналин који их „тера“ да брзином већом од прописане тестирају и себе и возило.
– У овој категорији нема стриктног шаблона ко су ти који на тај начин дивљају. Могу бити и мушкарци и жене, старији и млади, само им је заједничко одсуство основне, а камоли саобраћајне културе и васпитања. Статистика, међутим, показује да због пребрзе вожње највише страдају млади, махом због неискуства – причају саобраћајци.
Стратегија је јасна – На првом месту образовање и васпитање
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја такође не спори да низак ниво саобраћајне културе и свести доводи до тога да прекорачење брзине доминира међу саобраћајним прекршајима.
– Нисмо урадили довољно да возаче убедимо да управљају безбедном брзином и због тога имамо такву ситуацију. Подсећам, међутим, да од 2023. године имамо стратегију о безбедности саобраћаја у којој су саобраћајна струка, академска заједница, министарства, државне и локалне управа и сви који су били укључени у њено стварање, јасно назначили која системска активност треба да буду под број један – саобраћајно образовање и васпитање – указује саговорник.
„Што више крви на екрану, то мање на коловозу“
Са Окановићем се слаже и Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета у пензији, који неопходност превентиве илуструје јапанском пословицом – „што више крви на екрану, то мање крви на коловозу“.
– Дакле, да се за опамећивање починилаца и за наук другима, транспарентно објављује ко је, шта и зашто урадио. Потом, увођење саобраћајног образовања и васпитања у школе. Јер, у школама припремамо људе за живот у заједници, а нико, сем затвореника у затворима и болесника у болницама, не може да избегне да на неки начин учествује у саобраћају – напомиње Вујанић.
Казне пропорционалне плати, привремено и трајно одузимање четвороточкаша
Потом, додаје саговорник, следи казнена политика „као помоћ у преваспитавању“ али која, како сматра, мора бити правилна.
– Јер казна од 5.000 динара није иста за пензионера са пензијом од 35.000 динара и некога ко зарађује 2.500 евра. Дакле, казне морају, као што је то уведено у неким земљама, бити пропорционалне плати прекршиоца – каже професор.
Уз „ударање по џепу“ на тај начин, најбољи ефекат дају забране које директно дотичу возило прекршиоца.
– И то системом да сходно прекршају не сме да вози два, три, десет дана или три месеца, али тако што би му се „љубимац“ привремено одузео. Па ако се ни тад не опамети и оглуши, онда драстична материјална казна попорционална примањима и трајно одузимање возила – предлаже Вујанић.
Списак казни за сва прекорачења брзине у Србији
По Закону о безбедности саобраћаја, ово је списак свих запрећених казни за прекршај прекорачења дозвољене брзине на улицама и путевима Србије.
Казне за прекорачење брзине у насељеним местима
До 10 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 3.000 динара.
Од 11 до 20 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 5.000 до 10.000 динара.
Од 21 до 50 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 6.000 до 20.000 динара.
Од 51 до 70 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 15.000 до 30.000 динара и 7 казнених поена.
Преко 70 км/х преко дозвољене брзине: – новчана казна од 100.000 до 120.000 динара, затворска казна од минимум 15 дана и 14 казнених поена.
Казне за прекорачење брзине ван насељених места
До 20 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна: 3.000 динара.
Од 21 до 40 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 5.000 до 10.000 динара.
Од 41 до 60 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна: од 6.000 до 20.000 динара и 3 казнена поена.
Од 61 до 80 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 15.000 до 30.000 динара и 6 казнених поена.
Преко 80 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 100.000 до 120.000 динара, затворска казна од минимум 15 дана и 14 казнених поена.
Казне за прекорачење брзине на аутопуту
До 20 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна до 4.000 динара.
Од 21 до 40 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна 6.000 динара.
Од 41 до 60 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна 10.000 динара и 3 казнена поена.
Од 61 до 80 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 20.000 до 40.000 динара, 6 казнених поена, затворска казна до 30 дана и забрана вожње до 3 месеца.
Од 81 до 100 км/х преко дозвољене брзине – новчана казна од 100.000 до 120.000 динара, 14 казнених поена, затворска казна од 15 и више дана и забрана вожње 8 месеци.
Курир/ Блиц