Снови су део свакодневног живота, али док неки људи ујутру могу детаљно да препричају шта су сањали, други се не сећају ниједног детаља. Научници годинама проучавају овај феномен и открили су да способност памћења снова зависи од више фактора.
Током ноћи пролазимо кроз неколико фаза сна, а најживописнији снови јављају се током такозване РЕМ фазе, када је активност мозга слична оној у будном стању. Ако се човек пробуди током или непосредно после ове фазе, већа је вероватноћа да ће се сећати сна.
Стручњаци истичу да важну улогу игра и начин на који мозак обрађује информације. Док спавамо, мозак не сматра снове посебно важним, па се многи детаљи брзо бришу из краткорочне меморије. Због тога већ неколико минута након буђења можемо потпуно да заборавимо шта смо сањали.
Истраживања су показала и да се људи који се чешће буде током ноћи лакше присећају снова, јер имају више прилика да информације из сна „пребаце“ у дугорочно памћење. Такође, особе које воде дневник снова или свесно покушавају да их запамте, временом постају успешније у присећању.
На памћење снова могу да утичу и стрес, недостатак сна, године, па чак и индивидуалне разлике у раду мозга. Зато није необично ако се једног јутра детаљно сећате необичних догађаја из сна, а већ следећег немате ни најмању представу шта се дешавало током ноћи.
Иако наука још увек није открила све тајне снова, једно је сигурно – чињеница да се неких снова сећамо, а неких не, потпуно је нормална и представља део сложеног начина на који наш мозак функционише док спавамо.
гласаранђеловца.рс