Дешава се да се пробудимо после седам или осам сати сна, а да се ипак осећамо као да нам је потребно још неколико сати одмора. Иако количина сна јесте важна, није једини фактор који одређује како ћемо се осећати када отворимо очи.
Један од разлога може бити нагло буђење и одлагање аларма. Када више пута притиснемо „snooze“, тело поново покушава да уђе у циклус спавања, али га прекидамо после само неколико минута. Због тога можемо устати још поспанији и успоренији.
Јутарњу енергију може да поремети и одмах гледање у телефон. Провера порука, друштвених мрежа и вести чим се пробудимо мозгу одмах намеће велики број информација. Уместо мирног почетка дана, јутро почиње обавезама, туђим проблемима и непрекидним стимулусима.
Још једна навика коју многи занемарују јесте недовољан унос течности. Током ноћи не пијемо воду, па је сасвим природно да ујутру будемо жедни. Чаша воде након буђења може бити једноставан начин да започнемо дан.
Ни тежак доручак одмах након устајања није најбољи избор за свакога. Велике количине масне и тешке хране могу створити осећај тромости. Лакши и уравнотежен доручак често је бољи почетак дана.
Важно је и природно светло. Отварање завеса и излазак на дневну светлост помажу организму да препозна да је почео дан. Ако јутро проводимо у полумраку, теже можемо да се потпуно разбудимо.
Такође, ако се редовно будимо уморни упркос довољно дугом сну, није добро све приписати лошим навикама. Квалитет сна, стрес, нередован распоред, хркање и одређени здравствени проблеми такође могу утицати на јутарњи умор.
Зато следећег јутра, пре него што посегнете за телефоном, попијте чашу воде, пустите дневну светлост у собу и дајте себи неколико минута да се разбудите. Понекад управо мале промене направе највећу разлику у томе како започињемо дан.
гласаранђеловца.рс