Супруга председника Србије Тамара Вучић и супруга председника Швајцарске Конфедерације Каролин Пармелан посетиле су Конак књегиње Љубице у Београду и Храм светог Саве на Врачару.
Обилазак Конака књегиње Љубице
Конак књегиње Љубице на Косанчићевом венцу, на простору некадашње Варош-капије, Вучић и Пармелан обишле су у пратњи кустоса Душана Јовановића, директора Музеја града Ивана Милошевића и градске секретарке за културу Јелене Медаковић, који су супрузи швајцарског председника представили изложбу и поставку конака.
Јовановић је том приликом Каролин Пармелан упознао и са обичајима прославе славе у Србији, као и са историјом Србије и владарске династије Обреновић под чијом владавином се налазила земља већином 19. века.
Конак књегиње Љубице данас је један од малобројних сачуваних меморијала династије Обреновић и убраја се у најзначајније и најрепрезентативније споменичке објекте у Београду.
Он је грађен од 1829. до 1831. године, као двор кнеза Милоша Обреновића и назван је Нови конак, а у њега се по изградњи уселила кнежева породица, супруга књегиња Љубица и синови, касније кнезови Србије Михаило и Милан.
Конак су од 1842. године нардних 130 година користиле и уређивале различите државне институције, да би након санације и реновирања 1980. године ушао у састав Музеја града Београда.
Посета Храму Светог Саве
Након обиласка конака, супруге председника Србије и Швајцарске обишле су Храм Светог Саве на Врачару, где их је дочекао отац протођакон Младен Ковачевић.
Он је током обиласка упознао Каролин Пармелан са историјом изградње Храма на Врачару, говорећи о значају те светиње за српски народ и православно хришћанство.
Вучић и Пармален су прошетале том приликом галеријом и криптом Храма Светог Саве где им је протођакон Младен објаснио технику мозаика, која се користила приликом осликавања унутрашњости највеће српске православне светиње.
Такође, протођакон је супрузи швајцарског председника приближио значај и традицију прославе славе код Срба, објаснивши јој да свака српска породица има свог свеца, као заштитника куће, ког слави.
Храм је саграђен на Врачару, односно на месту где су 1594. године, за време османске окупације српских земаља, спаљене његове мошти, а по наредби тадашњег великог везира Синан-паше.
Идеја о градњи настала је 1895. године, када се основало Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, али су радови због ратова и политичких догађаја у Србији и Европи на почетку 20. века почели тек 1935. године.
Изградња је финансирана добровољним прилозима, према пројекту архитеката Богдана Несторовића и Александара Дерока, а завршена 2004. године.
На унутрашњем делу храма радило се до краја 2020. године, а уређење на платоу испред Храма је у току.
Храм може да прими око 10.000 верника.
Храм Светог Саве познат је по импресивним мозаицима, више од 15.000 квадратних метара који покривају ентеријер, приказујући сцене из Светог писма.
к1