Многи због посла, друштвених мрежа или навике остају будни дубоко у ноћ, али стручњаци упозоравају да редовно одлагање сна може да остави последице на организам. Иако повремено касно одлажење на спавање није разлог за бригу, недостатак сна и нарушен биолошки ритам могу утицати на физичко и ментално здравље.
Током ноћи организам пролази кроз важне процесе опоравка. После поноћи почиње интензивније лучење мелатонина, хормона који регулише сан, а телу су потребни мир и одмор како би се обновиле ћелије и ојачао имунитет.
Ако останете будни после поноћи, нарочито ако то постане свакодневна навика, могу се јавити:
- умор и недостатак концентрације наредног дана,
- промене расположења и повећана раздражљивост,
- слабији имунитет,
- појачан осећај глади и жеља за слаткишима,
- већи ризик од стреса и анксиозности,
- пад продуктивности и проблема са памћењем.
Стручњаци препоручују да одрасли спавају између седам и девет сати и да, колико год је могуће, одлазе на спавање у приближно исто време. Искључивање телефона и других екрана бар пола сата пре спавања, проветрена просторија и избегавање тешких оброка у касним вечерњим сатима могу помоћи да сан буде квалитетнији.
Једна непроспавана ноћ неће озбиљно угрозити здравље, али ако будност после поноћи постане правило, организам ће пре или касније послати сигнале да му је потребан одмор.
гласаранђеловца.рс