Пред грађанима Србије се у недељу, 25. октобра, налази избор: наставак убрзаног развоја, нова радна места, здравствени центри, мир и стабилност или једна потпуна неизвесност у сваком сегменту друштвеног живота.
СТАБИЛАН КУРС ДИНАРА
Оно што је сигурно, грађани Србије могу да очекују мање плате, уз курс динара који би био 200, уколико Студентска листа дође на власт.
Са друге стране, политика Александра Вучића обећава даљи раст плата и пензија, уз стабилан курс динара.
Доказ овој тврдњи јесте чињеница да у својој историји Србија није имала стабилнији курс динара као што је то случај у последњих 14 година.
Међутим, с обзиром на то да наш народ некада има слабије памћење, неопходно је да освежимо колективно сећање.
За само дванаест година, од 2000. до краја 2012. године, вредност евра изражена у динарима готово се удвостручила.
Курс је са приближно 59 динара за евро на крају 2000. године порастао на 113,72 динара на крају 2012. године и ови подаци представљају једно од важних сведочанстава о економским кретањима и страдању у Србији током прве деценије 21. века.
На крају 2000. године за један евро било је потребно издвојити приближно 59 динара. Већ 2003. године курс је премашио 68 динара, док је крајем 2005. године достигао приближно 85,5 динара за евро.
То значи да је за само пет година цена евра у динарима порасла за око 46 одсто.
Већ крајем 2008. године евро је вредео приближно 88,6 динара, годину дана касније готово 96 динара, а крајем 2010. године чак 105,5 динара.
Посебно драматичан период уследио је током 2012. године, када је динар додатно ослабио, а курс евра током лета прелазио и 118 динара. На крају године званични средњи курс износио је 113,72 динара за један евро.
Колико је заправо динар изгубио?
Ако упоредимо крај 2000. и крај 2012. године, долазимо до неколико важних показатеља:
Крајем 2000. године 1.000 евра вредело је приближно 58.675 динара.
Крајем 2012. године за истих 1.000 евра било је потребно приближно 113.720 динара.
Цена евра изражена у динарима порасла је за приближно 94 одсто.
ГРАЂАНИ СА СТАМБЕНИМ КРЕДИТИМА НАЈБОЉЕ ПАМТЕ!
Овакво кретање курса посебно је било значајно за грађане који су имали кредите везане за евро, као и за привреду која је зависила од увоза сировина, опреме и других производа.
Слабљење динара повећавало је динарску вредност обавеза изражених у еврима, док је истовремено могло да погодује извозницима који приходе остварују у страној валути.
СТАБИЛНЕ ПЛАТЕ
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), просечна нето плата у Србији порасла је са приближно 41.400 динара у 2012. години на 121.346 динара у јулу 2026. године.
У процентима, то износи повећање од близу 200 одсто.
Кандидат за будућег премијера Републике Србије најавио је да од 1. децембра следи нови раст плата, а циљ је да просечна плата у децембру износи више од 1.200 евра, док ће минимална зарада износити 600 евра.
За разлику од Александра Вучића, бивши гувернер НБС и кандидат за посланика Дејан Шошкић најавио је у једном од својих интервјуа да ће, уколико Студентска листа дође на власт, плате бити смањене.
ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ – СРБИЈА МОДЕРНИХ ПУТЕВА И ЖЕЛЕЗНИЦЕ
Након 2012. године и доласка Александра Вучића на власт, Србија је изградила ауто-пут „Милош Велики“, чиме је дошло до повезивања Београда, Чачка и западне Србије.
Затим је, после неколико деценија, коначно завршен Коридор 10.
Јужни крак Коридора 10, односно ауто-пут према Северној Македонији, као и источни крак Коридора 10, који је повезао Ниш са Димитровградом и Бугарском, завршени су за време власти Александра Вучића.
У току је реализација Моравског коридора и повезивање Појата, Крушевца, Краљева и Прељине.
Рума и Шабац повезани су ауто-путем који спаја Срем и Мачву, док су Шабац и Лозница повезани брзом саобраћајницом према Подрињу.
Александар Вучић водио је рачуна и о истоку земље, те је Дунавски коридор веза Пожаревца и Голупца.
Фрушкогорски коридор треба да повеже Нови Сад и Руму, док тунел кроз Фрушку гору треба додатно да растерети теретни саобраћај.
ЖЕЛЕЗНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА
Према подацима које је Министарство саопштило током 2026. године, у Републици Србији имамо 216 километара новоизграђене пруге и 844 километра реконструисане пруге.
Што се тиче представника Студентске листе, од којих је већина била на власти од 2000. до 2012. године, број новоизграђених пруга је велика нула.
На основу изнетих чињеница и јавно доступних података, избор који се ставља пред грађане веома је лак.
Можда Вучић нема талента за перформансе са сунцокретима и окретање педала, али недвосмислено је јасно ко је подигао Србију из пепела и ко једини може да настави развој Србије и да обезбеди стабилне финансије, сигурне плате и пензије, као и путеве, железничке коридоре и нове инвестиције.
нсуживо.рс