Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали реаговао је на изјаве представника Странке слободе и правде, упутивши поруку функционеру те странке Душану Никезићу, уз оцену да је његов приступ политичким и економским питањима „супротан здравом разуму“ и лишен бриге за грађане.

Мали је навео да разуме „угао посматрања“ потпредседника ССП-а Душана Никезића, јер је, како је истакао, за њега и изборни пораз 2012. године био лоша вест, док је, према оцени актуелне власти, управо тај исход за грађане Србије представљао један од најбољих догађаја у претходним деценијама.
Према његовим речима, навика да се не размишља о добробити грађана остала је присутна у опозиционим редовима, па се, како каже, свакa мера државе дочекује критички, „на нож“, упркос чињеници да су исти политички актери пре више од деценије имали прилику да покажу своје управљачке способности.
„Нису имали ни знања, ни умећа, нити намеру да ураде било шта корисно за грађане Србије“, оценио је Мали, додајући да је у време њихове власти у фокусу био лични профит, што је, како тврди, оставило државу на ивици банкрота, са високом незапосленошћу од 25,9 одсто и сваким четвртим грађанином без посла.
Он је подсетио да је, док је незапосленост расла до рекордног нивоа, истовремено расла и имовина тадашњег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, за коју је навео да је увећана за 619 милиона евра. „И то је, по Никезићу, у реду“, навео је Мали.
Истовремено, како је додао, опозиција критикује мере државе усмерене на контролу цена горива, иако је циљ тих мера да се последице глобалне енергетске кризе не прелију на пољопривреднике и грађане кроз више цене хране и угрожавање животног стандарда.
Министар је указао да Никезића пре 2012. године „није бринуло ништа осим очувања власти“, те је упитао зашто тада није било механизама за заштиту грађана, који су, како је навео, живели са просечним платама од 330 евра и пензијама од 204 евра.
„Било је тада много горућих питања за решавање и сва су нас сачекала. Ми смо их решавали једно по једно, јер за разлику од претходне власти, своја обећања испуњавамо“, нагласио је Мали.
Као доказ, навео је да је просечна плата у Србији у децембру 2025. године први пут премашила 1.000 евра, док је у време претходне власти износила 330 евра. Минимална зарада, која је тада била 15.700 динара, данас износи 551 евро, а пензије су, како је рекао, повећане са 204 на 485 евра.
„Несумњиво је да грађани Србије данас живе боље и да њихова примања расту у реалном износу“, оценио је Мали.
Осврнувши се на положај пољопривредника, он је навео да они у Србији имају право на рефакцију акциза на дизел у износу од 57,63 динара по литру, што, како је рекао, опозиција „злонамерно прећуткује“. Такође је указао да је стопа пореза на додату вредност у Хрватској 25 одсто, док је у Србији 20 процената, као и да се занемарују субвенције које хрватски пољопривредници добијају из фондова Европске уније.
Према његовим речима, српски пољопривредници данас имају подршку „своје, јаке државе“, са којом, како је навео, решавају проблеме дијалогом.
Мали је изнео и податак да би, уколико би Србија имала идентичан порески систем као Хрватска, грађани и привреда били оптерећени за око 2,2 милијарде евра више.
Он је закључио да Србија данас има „одговорну државу“ која спроводи мере заштите грађана од глобалних криза које се, како је навео, смењују већ шест година и неизбежно утичу и на домаћу економију.
„Опозицији без резултата, мере којима се помаже и подржавају грађани никада неће ваљати“, поручио је Мали.
