Данас је готово немогуће замислити продавницу, бензинску пумпу или ресторан без најпознатијих светских газираних пића. Али средином шездесетих година прошлог века призор боце америчке „Пепси-коле“ на полици у тадашњој Југославији био је нешто сасвим ново.
А једна од најпознатијих америчких робних марки није свој југословенски пут започела у Београду, Загребу или неком другом великом индустријском центру.
Почела га је у Аранђеловцу.
Компанија „Књаз Милош“ наводи да је 1965. године постала прва фабрика у тадашњој Југославији која је производила „Пепси-колу“, и то по лиценци откупљеној од генералне дирекције компаније у Њујорку.
Тако се једна необична страница историје чувеног светског бренда исписивала управо под Букуљом.
Све је почело модернизацијом „Књаза“
Да би се разумело како је један амерички напитак стигао баш у Аранђеловац, потребно је вратити се коју годину уназад.
„Књаз Милош“ је већ имао дугу традицију производње и флаширања минералне воде, али је почетком шездесетих ушао у период велике модернизације.
До 1964. године вода се још увек флаширала ручно. Те године постављени су савремени уређаји за индустријску експлоатацију, чиме је започела нова ера производње. Према подацима компаније, управо 1964. означила је крај ручног флаширања.
Историчарка Радина Вучетић у књизи „Кока-кола социјализам“, посвећеној американизацији југословенске културе шездесетих година, наводи да су већ током лета 1964. новине писале о новој опреми у Буковичкој Бањи и најављивале долазак чувеног америчког напитка.
Аранђеловац се тако, можда и не слутећи размере онога што долази, нашао у једној много широј причи о отварању Југославије према западној култури и производима.
Из Њујорка – право у Аранђеловац
Према званичној историји „Књаза Милоша“, компанија је 1965. постала први произвођач „Пепси-коле“ у старој Југославији, користећи лиценцу добијену од седишта компаније у Њујорку.
Међутим, један још занимљивији датум налази се у истраживању Радине Вучетић.
27. април 1966. године.
Тог дана су се, према њеним наводима заснованим на тадашњој штампи, појавиле прве боце „Пепси-коле“ намењене југословенском тржишту.
И први град који их је добио био је – Аранђеловац.
Фабрика у Буковичкој Бањи тог дана испоручила је чак 50.000 боца за продају у Аранђеловцу.
А већ исте вечери „Пепси“ је могао да се купи и у Београду.
Замислити тај тренутак данас је посебно занимљиво.
Док је велики део света „Пепси“ већ познавао као један од симбола америчке потрошачке културе, Југословени су своју прву домаће произведену боцу овог напитка могли да купе управо у малом шумадијском граду под Букуљом.
Амерички бренд, а боца – југословенска
Још занимљивија је прича о томе како је изгледала производња првог „Пепсија“.
Иако је рецепт и бренд стигао из Америке, велики део онога што је било потребно да готова боца дође до купца производио се широм Југославије.
Према истраживању Радине Вучетић, боце су производиле стакларе у Параћину, затварачи су долазили из љубљанског „Плутала“, док су гајбе стизале из Ајдовшчине у Словенији и Кавадараца у Македонији.
Тако је амерички напитак, који је из фабрике излазио у Аранђеловцу, у извесном смислу постао и прави југословенски производ.
И управо тај детаљ најбоље осликава време у коме се све дешавало.
Када је Америка улазила у свакодневицу Југославије
Долазак „Пепсија“ није био само прича о једном новом газираном пићу.
Шездесете године биле су време када је Југославија заузимала специфичан положај између Истока и Запада, а западни филмови, музика, мода и потрошачки производи све више су постајали део свакодневног живота.
Историчари управо појаву производа попут „Пепси-коле“, америчких филмова, џинса, рокенрола и других симбола западне културе посматрају као део много ширег процеса американизације југословенског друштва.
А Аранђеловац се нашао усред тог процеса.
Тадашња штампа наглашавала је да је „Пепси-кола“ на овај начин први пут почела да се производи у овом делу Европе, а најављивано је и покретање производње у другим југословенским градовима како би читаво тржиште било покривено.
Али прва фабрика била је у Аранђеловцу.
После „Пепсија“ уследила је огромна експанзија
Долазак „Пепсија“ поклопио се са великим индустријским развојем „Књаза Милоша“.
Само три године након почетка производње компанија је потпуно прешла на индустријски начин рада. Изграђена је нова фабрика ван градске зоне, опремљена модерним аутоматским машинама и уређајима за пуњење.
Раст је био огроман.
До 1972. године дневна производња минералне воде достигла је око 600.000 литара, а производи из Аранђеловца извозили су се чак у Сједињене Америчке Државе, Аустралију, Кувајт и Гвинеју.
Већ 1973. године „Књаз Милош“, тада познат као „Буковичка бања“, имао је највећу годишњу производњу минералне воде у читавој Југославији.
Од некадашњег ручног флаширања до индустрије која је своје производе слала широм света прошло је свега неколико деценија.
А једна од прекретница догодила се управо доласком „Пепсија“.
Историја се, на необичан начин, поновила
Ова прича добија занимљив наставак више од пола века касније.
Године 2019. „Књаз Милош“ постао је део заједничког предузећа компанија PepsiCo и чешког произвођача Mattoni 1873.
А од септембра 2022. године „Књаз Милош“ поново је постао званични произвођач и дистрибутер PepsiCo газираних брендова за тржишта Србије и Црне Горе.
Компанија је 2024. у Аранђеловцу отворила и нови производни погон, у коме се, поред њених традиционалних брендова, производе и Pepsi, Pepsi Zero, 7Up, Mirinda, Evervess и Ivi.
Тако је више од пола века након првих боца једна стара веза између Аранђеловца и „Пепсија“ поново постала део свакодневне производње.
Мало позната прича великог бренда
Када данас неко отвори боцу или лименку „Пепсија“, тешко да ће помислити на Аранђеловац.
А требало би.
Јер много пре данашњих модерних производних линија и глобалних компанија, средином шездесетих година прошлог века, управо је фабрика под Букуљом постала први произвођач „Пепси-коле“ у тадашњој Југославији.
А када су прве количине кренуле у продају 27. априла 1966. године, првих 50.000 боца послато је управо на улице и у продавнице Аранђеловца.
Тек потом је исте вечери стигао Београд.
Зато је у историји једног од најпознатијих пића на свету остала записана и једна мала, али необично занимљива шумадијска епизода.
Пре него што је „Пепси“ постао уобичајен призор широм Југославије, његов пут је започео – у Аранђеловцу.
гласаранђеловца.рс