Данас мирно стоји у Парку Буковичке бање и многи поред њега прођу не знајући да је пред њима један од најнеобичнијих сведока бурне историје Аранђеловца. Камени Лав преживео је два светска рата, промену држава и власти, био сакривен испод земље, готово заборављен, а његова прича почела је са намером која је била све само не безазлена – требало је да представља симбол Аустроугарске која гази српску заставу.
Причу о необичној судбини скулптуре забележила је Зорица Петровић Стопић, виши кустос Народног музеја у Аранђеловцу, а објављена је и у монографији „Два века Буковичке бање“. Према тим подацима, аутор Лава био је аустроугарски официр Питер Гинтер, а рад на скулптури започет је 1916. године, у време аустроугарске окупације Србије.
Замисао окупационих власти била је симболички снажна: лав, као представник моћи Аустроугарске монархије, требало је да стоји изнад српске заставе и да је гази.
Али историја је имала другачији план.
Клесарски радови трајали су све до самог краја Првог светског рата. Са сломом Аустроугарске нестала је и првобитна порука скулптуре. Српска застава уклоњена је из композиције, па је Лав уместо заставе остао да „гази“ – цвеће у парку.
Тако је некадашњи симбол окупационе моћи постао део свакодневице Буковичке бање.
Наредне две деценије скулптура је стајала на високом мермерном постаменту у близини павиљона „Књаз Милош“. Старе разгледнице и фотографије које се чувају у Народном музеју Аранђеловац сведоче о том периоду – Лав се види у уређеном бањском парку, међу посетиоцима и цветним алејама, као да иза себе никада није имао необичну политичку причу.
А онда је дошао нови рат.
Лав нестаје 1941. године
Са почетком Другог светског рата и новом окупацијом Србије, мештани Аранђеловца одлучили су да скулптуру сачувају. Године 1941. Лав је скинут са свог места и закопан у близини Парка Буковичке бање.
Ту прича поприма готово филмски ток.
Људи који су знали где је скулптура сакривена нису дочекали крај рата, па је тачна локација временом изгубљена. Лав је остао испод земље, а могло се догодити да тамо остане заувек.
Према причи коју преноси Народни музеј, спасила га је – природа.
После једне снажне олујне кише земља је спрана и откривено је место на којем је скулптура била закопана. Лав је пронађен и враћен у парк. Његов некадашњи високи мермерни постамент, међутим, никада није пронађен.
Постоји и друга верзија приче о судбини постамента. Према једном локалном предању које бележи и званични сајт председника Републике, немачке окупационе снаге су, након што нису пронашле скулптуру, минирале постамент. Друга прича каже да је и он био сакривен, али да после рата никада није откривен. Зато овај део приче треба посматрати као локално предање, док је чињеница да се Лав после рата у парк вратио без старог постоља.
Од симбола окупатора до дела Аранђеловца
Управо је у томе најзанимљивија судбина аранђеловачког Лава.
Направљен је са намером да понизи један народ и прослави силу која је у том тренутку владала Србијом. Само неколико година касније првобитна симболика била је избрисана, а скулптура је постала део Парка Буковичке бање и живота самог града.
Када је стигао нови окупатор, мештани су га, парадоксално, сами спасавали.
Нешто што је настало као симбол туђе власти временом је постало део локалног наслеђа вредан чувања.
И данас, више од једног века након што је започето његово клесање, Лав је ту. Буковичка бања у међувремену се мењала, парк је добијао нове објекте и скулптуре, а сам парк данас се простире на више од 22 хектара и представља једно од најпрепознатљивијих места Аранђеловца.
А Лав је преживео све.
Зато следећи пут када прођете поред њега, вреди застати на тренутак. Иза камене фигуре коју смо навикли да виђамо у парку крије се прича о два светска рата, окупацији, једној застави која никада није остала под његовим шапама, мештанима који су га закопали да га спасу и олуји која га је, према предању, поново вратила Аранђеловцу.
Од симбола окупатора до једног од тихих чувара прошлости Буковичке бање – мало која скулптура у Аранђеловцу може да исприча овакву причу.
гласаранђеловца.рс