Данас Старо здање посматрамо као један од најзначајнијих симбола Аранђеловца, али крајем 19. века његови ходници и сале изгледали су потпуно другачије. У време династије Обреновић, у њему су приређивани раскошни дворски балови о којима се, према записима, говорило широм Србије.
Средиште тих свечаности била је чувена Кнежева сала – балска дворана Старог здања. Њен најупечатљивији детаљ био је велики централни лустер састављен од бројних кристалних делова, окружен са четири мања лустера. Просторије су биле опремљене стилским намештајем и уметничким делима, што је згради давало изглед достојан двора.
Посебно су познати балови приређивани у време краља Милана и краља Александра Обреновића. На њих су долазили представници тадашњег високог друштва, официри и угледни гости, док је Буковичка бања већ стицала репутацију једног од најуређенијих и најотменијих бањских места у Србији.
За један од тих балова везана је и прича која је ушла у историју.
У Кнежевој сали млади официр Живојин Мишић упознао је Лујзу Крикнер, Немицу која ће касније постати његова супруга. Тако је једна од најпознатијих љубавних прича везаних за српску војну историју, према овим изворима, свој почетак имала управо у Аранђеловцу – под светлошћу лустера Старог здања.
Старо здање грађено је у другој половини 19. века по пројекту архитекте Косте Шрепловића. Првобитно је било замишљено у вези са двором и државним функцијама, а временом је постало једно од најзначајнијих места друштвеног живота Буковичке бање.
Тешко је данас, гледајући здање из бањског парка, замислити призор од пре више од једног века: кочије које довозе госте, свечане хаљине, официрске униформе, светлост кристалних лустера и музику која испуњава Кнежеву салу.
Али управо је то некада било Старо здање.
Не само једна од најлепших грађевина тадашње Србије, већ и место сусрета, свечаности и прича које су постале део историје Аранђеловца.
гласаранђеловца.рс