На узвишењу изнад старог језгра Аранђеловца стоји Црква Светог архангела Гаврила, међу мештанима познатија као Врбичка црква. Она није само место молитве, већ и један од најважнијих сведока настанка града. Њена историја тесно је повезана са кнезом Милошем Обреновићем, развојем некадашње паланке Врбице и именом које Аранђеловац носи и данас.
Прича почиње 1837. године, када је кнез Милош наложио ушоравање шумадијског села Врбица. Од тог насеља је 1840. настала паланка Врбица, која је постепено постајала значајно трговачко и занатско средиште. Током своје друге владавине, 1859. године, кнез је одлучио да у варошици подигне цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу. Исте године, 1. августа, Врбица је по цркви и свом небеском заштитнику добила ново име – Аранђеловац. Зато се може рећи да су историја града и историја ове цркве од самог почетка нераскидиво повезане.
Избор Светог архангела Гаврила за заштитника цркве прати и занимљиво историјско тумачење. Према предању, кнез Милош је на тај начин желео да покаже кајање због убиства вожда Карађорђа, које се догодило уочи дана када се по старом календару прославља Сабор Светог архангела Гаврила. Иако се ово тумачење не може сматрати потпуно доказаном чињеницом, постало је важан део локалног памћења и цркви дало додатну симболику.
Градња је започета у мају 1860. године на брду Поровац, изнад тадашњег средишта варошице. Камен је допреман са оближње Кљештевице, а претпоставља се да је радовима руководио неимар Настас Ђорђевић из Охрида. Кнез Милош није дочекао завршетак своје задужбине, јер је преминуо у септембру исте године, па је бригу о градњи преузео његов син, кнез Михаило Обреновић. Радови су довршени почетком шездесетих година 19. века, док је вредни иконостас постављен 1863. године.
Црква је једнобродна грађевина са три апсиде и звоником на западној страни. Зидана је опеком, док је спољашњост обложена правилно тесаним каменим блоковима. Посебну вредност има иконостас у класицистичком стилу, један од првих самосталних радова сликара Николе Марковића. Његов изглед инспирисан је иконостасом Саборне цркве у Београду.
Врбичка црква делила је тешке тренутке са народом овог краја. У Првом светском рату служила је и као болница, а после повлачења српске војске аустроугарски војници однели су сва три звона и бројне богослужбене предмете. Године 1944, током Другог светског рата, црквена канцеларија је демолирана и запаљена. Тада су нестали летопис и многи драгоцени документи, због чега је део прошлости заувек изгубљен.
Ипак, црква је опстала. Данас је заштићена као споменик културе и представља једно од најпрепознатљивијих места Аранђеловца. Њена највећа вредност није само у камену, звонику и иконостасу, већ у причи коју чува: причи о настанку једног града, династији Обреновић, ратовима, страдањима и трајној потреби људи да сачувају веру и идентитет. Врбичка црква зато није само део прошлости Аранђеловца – она је један од темеља његовог имена и памћења.
Глас Аранђеловца
Oвај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Аранђеловца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.