Мало је познато да се у селу Липовац, на локалитету Дизаљка, налазе остаци великог праисторијског насеља из доба винчанске културе. Ово археолошко налазиште, евидентирано још 1911. године, сведочи о животу људи који су на простору Шумадије живели пре више од шест миленијума.
Наизглед обичне њиве у селу Липовац крију драгоцене трагове далеке прошлости. Само тридесетак центиметара испод површине земље археолози су открили остатке насеља старог приближно 6.500 година, које је припадало једној од најзначајнијих праисторијских култура на Балкану – винчанској култури.
Локалитет Дизаљка, који се према истраживањима простирао на око 35 хектара, представља важно сведочанство о животу, раду и свакодневним навикама становника овог дела Шумадије у млађем каменом добу.
Налазиште познато више од једног века
Археолошки локалитет Дизаљка први пут је евидентиран 1911. године, док су прва пробна ископавања спроведена двадесетак година касније. У истраживањима су учествовали стручњаци Народног музеја у Београду и представници Харвардског универзитета.
Након дугог периода, обимнија археолошка истраживања започета су 2018. године, у сарадњи Народног музеја у Аранђеловцу и Археолошког института у Београду.
Истраживања су показала да се остаци насеља налазе на релативно малој дубини, а геофизичка испитивања указала су на постојање археолошких слојева који досежу до приближно 1,8 метара.
Како су живели наши далеки преци?
Током ископавања откривени су остаци зидова некадашњих кућа, делови керамичких посуда, камено оруђе, жрњеви за млевење житарица, као и предмети који указују на ткање и производњу текстила.
Ови налази сведоче о организованом животу праисторијске заједнице, чији су становници имали развијене вештине израде предмета за свакодневну употребу.
Посебно је занимљиво то што су археолози пронашли трагове великог пожара у којем је насеље страдало пре више хиљада година. Управо остаци изгорелих грађевина данас представљају важан извор информација о начину градње и животу тадашњих становника.
Шумадија је била насељена много пре него што мислимо
Археолошка открића на Дизаљци потврђују да је простор данашње Шумадије био део развијених праисторијских заједница.
Винчанска култура, којој је припадало и насеље у Липовцу, позната је по развијеној производњи керамике, земљорадњи, сточарству и изградњи сталних насеља.
Остаци пронађени у Липовцу омогућавају археолозима да боље разумеју како су изгледале куће, које су алате људи користили и на који начин су организовали свакодневни живот.
Археолошко богатство које заслужује већу пажњу
Иако је Дизаљка позната археолозима више од једног века, широј јавности ово налазиште и даље је недовољно познато.
Посебан изазов представља чињеница да се остаци насеља налазе испод обрадивог земљишта, због чега су поједини археолошки слојеви током година били изложени оштећењима услед пољопривредних радова.
Стручњаци су још приликом истраживања 2018. године указивали на потребу за даљим испитивањима, заштитом и документовањем овог драгоценог наслеђа.
Дизаљка је зато много више од археолошког налазишта. Она је сведочанство да историја нашег краја није почела оснивањем Аранђеловца, нити изградњом првих познатих грађевина, већ хиљадама година раније.
Док данас пролазимо кроз шумадијска села, ретко размишљамо о томе да се испод наших ногу можда налазе трагови људи који су на истом простору живели пре 65 векова. Управо зато Дизаљка представља једно од оних места која нас подсећају колико је богата, али и недовољно истражена прошлост нашег краја.
гласаранђеловца.рс