БЕОГРАД – Односи Србије и Узбекистана улазе у „нову историјску фазу“, при чему је мобилност радне снаге прерасла у стратешко партнерство у области људског капитала, наводе из Амбасаде Узбекистана уочи званичне посете председника Узбекистана Шавката Мирзијојева Србији.
Како истичу, нови модел сарадње заснива се на идентификовању специфичних потреба српског тржишта рада, одабиру и припреми одговарајуц́их стручњака у Узбекистану, директном укључивању послодаваца у процес запошљавања и осигуравању да се запошљавање одвија по јасним правилима и уз потпуни институционални надзор.
Политички темељи новог механизма успостављени су у октобру 2025. године током званичне посете председника Србије Александра Вучића Узбекистану и разговора са председником Мирзијојевим.
Тада је усвојена Заједничка декларација и потписан низ споразума, укључујући Меморандум о разумевању и сарадњи у области миграције радне снаге.
Узбекистан је тиме постао прва страна земља са којом је Србија започела преговоре о посебном споразуму ове врсте, наводе из Амбасаде Узбекистана.
Конкретизација односа настављена је на Међународном форуму за миграције у Ташкенту, одржаном 18. и 19. маја, где је српску делегацију предводила министарка рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
Према подацима Агенције за миграције Узбекистана, 435 узбекистанских држављана у 2022. години, 135 у 2024. и 215 у 2025. години послато је у Србију путем организованих канала на привремено запошљавање у пољопривреди.
Током 2026. године потражња је проширена ван пољопривреде: у фебруару је исказана потреба за око 200 сезонских радника, у јуну за 50 стручњака за фасадне радове, док је у јулу забележен примарни пример директног запошљавања на терену.
Тренутно су на снази три споразума о сарадњи између Агенције за миграције Узбекистана и српских компанија за регрутовање узбекистанских држављана за привремено запошљавање.
Амбасада Узбекистана наводи да је важан елемент узбекистанског приступа идеја да се захтев послодавца не третира само као слободно радно место, вец́ као специфичан захтев за припрему радне снаге.
У мају 2026. године, у Ташкенту је отворен Међународни центар за стране језике и стручно образовање ИНТИЛ, који пружа обуку за осам страних језика и 12 професија, спроводи међународне испите и нуди саветодавне услуге у вези са визама и документацијом.
Ова инфраструктура би се, како наводе из амбасаде, такође могла користити за припрему стручњака посебно за српско тржиште рада.
Србија је у склопу олакшавања процедура крајем априла 2026. увела електронске визе категорије „Ц“ за држављане Узбекистана, омогуц́авајуц́и једнократни улазак за боравак до 30 дана.
Из Амбасаде напомињу да однос није једносмеран и да су српски држављани такође легално запослени у Узбекистану, а релевантне радне дозволе издате су 53 српска држављанина у 2022. години, 48 у 2023. и 32 у 2024. години.
Према оцени Амбасаде Узбекистана, Србија има потражњу за радном снагом, док Узбекистан има капацитет да идентификује, припреми и обезбеди одговарајуц́е обучене раднике.
„Политичко поверење је успостављено. Правни оквир се обликује. Послодавци вец́ директно ангажују потенцијалне запослене. Следец́и корак је претварање овог новонасталог модела у одржив систем који користи економијама – и, пре свега, народу – и Србије и Узбекистана“, истичу из Амбасаде Узбекистана.
Председник Узбекистана Мирзијојев боравиће у званичној посети Србији 7. и 8. септембра, а угостиће га председник Вучић.
тањуг.рс