Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић изјавио је данас да иако је случај нестанка дводогодишње Данке Илић пун контроверзи и неодговорених питања, чињеница да је Апелациони суд у Нишу потврдио оптужницу против Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, због сумње да су 26. марта 2024. године у Бањском пољу код Бора убили двогодишњу Данку Илић, говори у прилог томе да вероватно постоји још неки доказ који поткрепљује ову оптужницу.
Јурић је за Тањуг рекао, говорећи о случају Данке Илић, да је он лично очекивао да ће се тело девојчице пронаћи уколико је она заиста страдала како тужилац тврди, и додао да је овај случај пун контроверзи због тога што нема много материјалних доказа осим самог признања оптужених.
„Биће јако тешко доказати цео овај случај уколико тужилаштво нема још неких додатних материјалних доказа, али ја верујем да и сама потврда ове оптужнице говори о томе да постоји још нешто чиме би се могла ова оптужница поткрепити“, оценио је он.
Јурић је рекао да јавност има право да гаји наду да је девојчица још увек жива с обзиром на то да тело није пронађено, и поручио да је он на месту родитеља не би престао да тражи дете док не би био сигуран да је мртво.
„Ако гледамо статистику и искуство других земаља, мале су шансе да је дете преживело с обзиром на проток времена, али опет неки случајеви су нам показали да се неке нестале особе пронађу након 20 година од нестанка. Као родитељ и као човек имам право да гајим наду да ће она неким чудом да се врати“, изјавио је он.
На питање да ли је потрага за девојчицом била довољно добра, Јурић је истакао да случај Данке илић треба да буде велика поука за друштво, а то је да у сваком случају несталог детета треба приступити веома озбиљно, и оценио да је овде у првим моментима направљен пропуст који је касније било врло тешко исправити.
Колико год нам деловало да је неки случај лако решив не смемо то олако да схватамо, изјавио је он и поручио да убудуће када год нестане дете сви морају да се ангажују максимално како не би дошло до пропуста каквих је било у овом случају.
Говорећи о систему „Пронађи ме“ који је по први пут покренут у случају нестанка Данке Илић, Јурић је рекао да је Данкин случај показао велику вредност система „Пронађи ме“ без обзира на тренутни исход, зато што су се у том моменту сви активирали.
„У једном моменту се цела држава покренула тражећи девојчицу, на лицу места је дошао велики број људи. Оно што је у том случају недостајало је добра координација на терену, поготово у руралним пределима. Ту немамо добру координацију, имао сам разговор и са премијером и са људима из МУП-а где смо о томе разговарали, и мислим да се тај сегмент потраге за несталом децом мора унапредити“, поручио је он.
Одговарајући на питање за колико деце у Србији се још увек не зна где су и да ли су жива, Јурић је изјавио да иако се сваке године у Србији пријави нестанак између 1.500 и 1.800 деце, јавност нема информације колико се те деце на крају пронађе.
Како је навео, било би јако важно да постоји јавно доступан регистар нестале деце где би јавност могла да зна да ли је дете пронађено или не.
тањуг