Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је данас на конференцији поводом обележавања Међународног дана биодиверзитета да је стратешки приоритет Србије очување природе, као и да је ове године опредељено 730 милиона динара за очување заштићених подручја, као и додатних 300 милиона динара за подршку локалним самоуправама на чијој се територији налазе заштићена подручја.
„У поређењу са бројем врста које насељавају Европу, Србија за поједине таксоне има изузетно висок удео биодиверзитета.
Сведоци смо да климатске промене, прекомерно коришћење природних ресурса и губитак станишта све више угрожавају екосистеме и зато Србија заштиту природе поставља као један од својих стратешких приоритета и у том правцу делује континуирано и одлучно“, рекла је Павков.
Навела је да је Србија дом великог броја ретких и ендемских врста од изузетног регионалног и међународног значаја.
С тим у вези, казала је да је у претходном периоду проглашено скоро 500 заштићених подручја што чини тренутно 10,73 одсто територије Србије под заштитом.
„Из године у годину повећавамо издвојена средства за очување заштићених подручја.
Ове године смо определили 730 милиона динара, као и додатних 300 милиона динара за подршку локалним самоуправама на чијој се територији налазе заштићена подручја.
Паралелно са тим радимо на унапређењу законодавног оквира и јачању свести да је очување природе заједничка одговорност свих нас“, рекла је Павков.
Додала је да је недавно представљен и програм заштите природе са акционим планом што показује да Србија активно учествује у спровођењу глобалних циљева за очување биодиверзитета и у том правцу доследно гради и своју политику и права за деловање.
Указала је да је Влада Србије утврдила националне циљеве за спровођење Европског глобалног оквира за биодиверзитет који сеослања на Кунминг-Монтреалски глобални оквир, чиме је Србија потврдила своју посвећеност очувању природе и одговорност према будућим генерацијама, али и јасно показала спремност да активно доприноси заједничким глобалним напорима.
„Ови циљеви обухватају обнову екосистема, јачање система заштићених подручја, очување угрожених врста, одрживо коришћење природних ресурса и борбу против инвазивних врста.
Они нису само административни оквир, већ суштински корак ка очувању природног богатства Србије, наших шума, река, планина и целокупног живог света. Све то је уједно и наставак наших обавеза у оквиру Конвенције УН о биолошкој разноврсности, уз континуирано јачање еколошке мреже“, рекла је Павков.
Истакла је да почетак новог пројекта за идентификацију подручја „Натура 2000“ који се реализује уз подршку претприступних фондова Европске уније, охрабрује када је реч о очувању природе.
„Важно је да се сви укључимо и делујемо као један, само тако можемо дати пун допринос очувању природе и биодиверзитета. Настављамо са јачањем еколошке мреже применом иновативних и ‘натуре-басед солутион’ решења“, рекла је Павков додајући да ће у наредном периоду бити већи фокус на оно што је суштина за заштиту биодиверзитета и заштићена подручја.
„То су две ствари. Прво ћемо радити интензивно на промени управљача заштићених подручја, како на националном, тако и на локалном нивоу. Друга ствар, радићемо интензивно на промени корисника рибарских подручја“, рекла је Павков.
Истакла је да очување биодиверзитета није само стручни задатак, нити је политика једне владе или једне институције, већ је то врло комплексан однос према животу и према наслеђу које се оставља будућим нараштајима.
„Природа не говори гласно, али говори врло јасно. Сваког дана нам даје много више него што ми често примећујемо, али и много више него што јој узвраћамо. На нама је не само да је чујемо, већ и да је разумемо, а да то разумевање преточимо у одговорна и одржива дела.
Природа све памти и увек захвално враћа и зато срећан нам Међународни дан биодиверзитета“, поручила је ресорна министарка која предводи националне напоре Србије у усклађивању са европским и глобалним циљевима у области заштите природе и биодиверзитета.
Павков је указала да је биодиверзитет снажна и драгоцена мрежа која повезује сва жива бића и један од најважнијих показатеља богатства и очуваности природе земље.
„Међународни дан биодиверзитета је прилика да се подсетимо колико је природа драгоцена, али и колико је наша одговорност према њој, како бисмо је својом бригом и одговорним понашањем сачували и за све генерације које долазе.
Очување биодиверзитета не остварује се само кроз међународне споразуме, већ пре свега овде, у нашим заштићеним подручјима, и у свакодневним одлукама и поступцима. Ове године својим слоганом нас позива да делујемо локално, за шири глобални утицај. Наша природа је део нашег националног идентитета, али и европске и светске природне баштине“, рекла је Павков.
Стални представник Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији Јакуп Бериш изјавио је да се морају убрзати напори како би се одговорило на алармантан пад природних ресурса који угражава милионе врста и животе милијарди људи. „Биодиверзитет представља живу мрежу која одржава човечанство. Србија је богата биодиверзитетом.
Њене шуме, травњаци и мочварна подручја дом су изузетно разноврсних врста и станишта од европског значаја, не само за Србију. Здрави екосистеми овде подржавају сигурност водоснабдевања, пољопривреду, енергетску отпорност, туризам и јавно здравље, као и многе друге области.
Очување врста и њихових станишта није само питање природе и животне средине; то значи заштиту извора прихода и јачање економије“, рекао је Бериш. Истакао је да заштита биодиверзитета није трошак, већ улагање у отпорнију, конкурентнију и инклузивнију будућност. „Прелазак на економију позитивну према природи може подстаћи инвестиције и смањити дугорочне економске ризике.
Улагањем у решења заснована на природи, заштићена подручја и одрживо управљање земљиштем, Србија може ојачати отпорност на поплаве, суше, топлотне таласе и деградацију земљишта“, рекао је Бериш.
Указао је да је УНДП током протеклих година подржао 42 локалне иницијативе за биодиверзитет које доприносе обнови и ревитализацији кључних екосистема у заштићеним подручјима као што су Национални парк Тара, Фрушка гора и клисура реке Градац.
„Гледајући унапред, наставићемо да градимо на овим резултатима. Недавно смо покренули нову иницијативу за обнову и повезивање станишта заједница.
Тиме ће бити проширени напори за обнову травњака, мочварних подручја и старих шума, уз унапређење еколошке повезаности међу стаништима.
Помажемо Србији и у изради плана финансирања биодиверзитета за који верујемо да ће помоћи у обезбеђивању одрживих, дугорочних улагања у природу и интеграцији биодиверзитета у национално економско планирање“, рекао је Бериш.
Истакао је да је УНДП спреман да настави да подржава Србију у јачању институционалних капацитета, подстицању инклузивног учешћа свих заинтересованих страна и развоју иновативних решења „Још увек има времена да зауставимо губитак биодиверзитета, искористимо то време на најбољи могући начин и постарајмо се да природно наслеђе Србије настави да подржава не само садашње, већ и будуће генерације“, закључио је Бериш.
Шеф београдске канцеларије амбасаде Јерменије Хајк Хемћијан прочитао је говор амбасадора Јерменије за Србију Ашота Ховакимијана који је поручио да биодиверзитет није само тема о животној средини о којој се расправља у специјализованим форумима, већ је он директно повезан са прехрамбеном сигурношћу, јавним здрављем, отпорношћу на климатске промене, одрживим развојем и квалитетом живота будућих генерација.
Говорећи о 17. састанку Конференције страна Конвенције о биолошкој разноврсности – ЦБД ЦОП17, чији ће домаћин у октобру бити главни град Јерменије – Јереван, Хемћијан је рекао да је Јерменија посвећена инклузивности, транспарентности, континуитету и конструктивном мултилатералном ангажовању.
Додао је да ће у сусрет ЦОП17 у Јеревану 16. октобра бити организован Самит лидера о биодиверзитету под називом „Лидери за природу“, а његова сврха је да питања биодиверзитета и заштите природе подигне на највиши политички ниво у тренутку када се међународна заједница суочава са бројним конкурентским кризама и геополитичким тензијама.
Навео је да се очекује да самит буде завршен усвајањем политичке декларације усмерене ка будућности, којом ће бити потврђена посвећеност очувању, обнови и одрживом управљању биодиверзитетом, уз јачање сарадње између влада и свих заинтересованих страна.
„Међународна агенда биодиверзитета данас се налази у одлучујућем тренутку.
Глобална заједница је већ усвојила амбициозне обавезе, међутим, главни изазов пред нама јесте спровођење тих обавеза.
Једна од централних компоненти ЦОП17 биће прва глобална ревизија колективног напретка у спровођењу Глобалног оквира за биодиверзитет Кунминг-Монтреал. Овај процес ће проценити постигнућа, идентификовати недостатке и изазове и помоћи у усмеравању будућих активности.
Јерменија снажно верује да овај процес мора остати инклузиван и партиципативан“, рекао је Хемћијан. Истакао је да управљање биодиверзитетом не може успети само кроз напоре влада, већ оно захтева смислено укључивање научника, цивилног друштва, младих, приватног сектора, аутохтоних народа и локалних заједница, као и међународних организација.
„Данашњи догађај у Србији сам по себи представља важан подсетник да глобално управљање животном средином почиње локалним иницијативама и локалним партнерствима.
Ниједан међународни оквир или декларација не могу успети без конкретних акција на националном и локалном нивоу. У том смислу, ангажовање Србије и њен активан пут ка ЦОП17 од изузетног су значаја.
Јерменија веома цени сарадњу са Србијом, агенцијама Уједињених нација и свим међународним партнерима у остваривању заједничких циљева заштите биодиверзитета и одрживог развоја“, рекао је Хемћијан.
Амбасадорка Шведске Шарлота Самелин рекла једа је важно да будемо међународно посвећени остваривању конкретних резултата на локалном нивоу и кроз партнерства када је реч о очувању биодиверзитета.
„Пут Србије ка ЦОП17 није само питање учешћа, већ и позиционирања земље као државе која своје обавезе преводи у практична и скалабилна решења која доносе стварне и мерљиве резултате. Веома смо задовољни што смо дугогодишњи партнер Србије на овом путу и што из прве руке сведочимо добром раду и напретку који се остварује у Србији.
Мислим да је током година наша развојна сарадња у овој области допринела јачању институција, унапређењу политика и ефикаснијем очувању биодиверзитета“, рекла је Самелин.
Указала је да Шведске помаже Србији у јачању економских основа активности усмерених на заштиту биодиверзитета у Србији, као и кроз ЕУ за Зелену агенду у Србији, наводећи да је веома радује конкретан напредак који је видљив.
„Подршка Шведске у Србији превазилази област мочварних подручја.
Ми шире доприносимо очувању биодиверзитета, јачању институција и сарадњи међу различитим актерима.
Оно што повезује све ове напоре јесте заједничко разумевање да трајни резултати зависе од снажних партнерстава и оснаживања оних који су најближи екосистемима које желимо да заштитимо“, рекла је Самелин.
Конференцију под називом „Од локалних иницијатива до глобалног утицаја – Србија на путу ка ЦБД ЦОП17“ организовало је Министарство заштите животне средине, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и тима УН-а у Србији у згради УН.
Циљ конференције је да сагледа напредак Србије у очувању биолошке разноврсности у сусрет 17. Конференцији УН о биодиверзитету која се одржава октобру у Јерменији.
Филмови „Зашто будућност Србије зависи од заштите биодиверзитета“, „Очување влажних станишта широм Србије“ приказани су на овој конференцији.
На конференцији су одржане панел дискусије на којима су представници међународних организација, националних институција, компанија, цивилног сектора, као и управљачи заштићених подручја разговарали о значају партнерстава и улози приватног сектора у заштити природе.
Фокус конференције су биле и локалне акције које доприносе глобалним циљевима, успешне иницијативе за очување врста и њихових станишта које су већ спроведене у Србији, питања унапређења управљања заштићеним подручјима, као и начина за обезбеђивање додатних финансијских средстава за заштиту животне средине.
На панелу о спровођењу Глобалног оквира за биодиверзитет у Србији – партнерства за природу говорили су начелница одељења за биодиверзитет у Министарству заштите животне средине Јелена Дучић, представница Шведске међународне развојне агенције Тита Ласила, финансијски експерт БиоФин пројекта Аца Илић, пројектни координатор за Западни Балкан у Програму УН за животну средину Искра Стојанова и испред пројекта НАТУРА 2000 финансиран од стране ЕУ Александар Максимовић.
На панелу о улагању природу – финансирање заштите и обнове биодиверзитета говорили су виши сарадник за заштиту природе у Националном парку Тара Маријана Јосиповић, самостални стручни сарадник за заштићена подручја и заштиту животне средине у ЈП „Војводинашуме“ и Специјалном резервату природе „Обедска бара“ Ивана Васић, управљач заштићеног подручја у Специјалном резервату природе „Краљевац“ Александар Сармеш, самостални референт за заштићена подручја и животну средину у ЈП „Војводинашуме“ и Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“ Ивана Лозјанин и менаџер одрживог развоја у ИКЕА СЕЕ Алдо Леле.
тањуг