Никола Тесла, један од највећих проналазача у историји човечанства, рођен је пре 170 година, 10. јула 1856. године. Његови изуми и идеје поставили су темеље савремене електротехнике и променили начин на који свет користи енергију.
Визионар, научник и иноватор, Тесла је током живота поднео око 300 патената, а бројна његова открића и данас су основа модерне технологије.
Рођен је у Смиљану у Лици, која се у време његовог рођења налазила у саставу Аустријског царства. Његов отац Милутин Тесла био је свештеник Српске православне цркве, док је мајка Георгина Ђука потицала из свештеничке породице. Никола је био четврто од петоро деце.
Школовао се у Госпићу и Карловцу, а студирао је на Политехници у Грацу. Иако студије није завршио, захваљујући изузетној даровитости и непрестаном усавршавању, касније је постао један од најзначајнијих научника свог времена.
После рада у Европи, 1884. године преселио се у Сједињене Америчке Државе, где је започео сарадњу са компанијом Томаса Едисона. Убрзо је развио сопствене идеје које су довеле до великог напретка у области наизменичне струје.
Теслини најзначајнији проналасци укључују систем полифазних наизменичних струја, обртно магнетно поље, индукциони мотор, трансформатор и бројна открића која су омогућила развој савремених електричних система.
Његов систем наизменичне струје примењен је и на чувеној електрани на Нијагариним водопадима, која је почела са радом 1896. године и представљала један од највећих техничких подухвата тог времена.
Током живота Тесла је радио и на високофреквентним струјама, радио-техници, бежичној комуникацији и другим областима које су касније постале темељ модерних технологија.
Иако је својим радом задужио читав свет, последње године живота провео је усамљено и скромно. Преминуо је 7. јануара 1943. године у Њујорку.
После његове смрти, Теслина заоставштина пребачена је у Београд, где се данас чува у Музеју Николе Тесле. Његово име носи јединица за магнетну индукцију – тесла, а 10. јул се у Србији обележава као Дан науке.
Никола Тесла остао је симбол знања, иновације и научне визије, а његово наслеђе и данас обликује свет у којем живимо.
гласаранђеловца.рс