Ноћ има неку посебну тишину. Када се угасе светла, заврше обавезе и кућа утихне, остајемо сами са својим мислима. Тада често схватимо колико нам је нешто недостајало, шта нас је током дана насмејало, али и шта нас је тихо оптерећивало.
Понекад нам управо ти касни вечерњи тренуци помогну да боље разумемо себе. Да схватимо шта желимо, шта треба да пустимо и коме желимо да посветимо више времена.
Јер некада нам није потребан савет – већ само мало тишине.
гласаранђеловца.рс