Многима је познат осећај да пред спавање, када се све утиша, мисли постану гласније него током дана. Проблеми који су током поподнева деловали безначајно увече могу изгледати много већи, а бриге које смо потискивали одједном избијају у први план. Научници кажу да за то постоји сасвим логично објашњење.
Током дана мозак је заокупљен бројним обавезама, разговорима и информацијама које непрестано обрађује. Када се увече темпо успори и спољашњи стимуланси нестану, мозак добија више простора да се бави нерешеним питањима, емоцијама и догађајима које смо доживели.
Стручњаци истичу да умор такође игра важну улогу. Како се приближава време за спавање, способност рационалног размишљања може да ослаби, па негативне мисли и бриге делују интензивније него што би то био случај током дана. Због тога нам се често чини да су проблеми већи него што заиста јесу.
Поред тога, недостатак сна и стрес могу да појачају анксиозност и склоност ка претераном размишљању. Зато лекари саветују да се пред спавање избегавају узнемирујуће вести, дуго коришћење телефона и напорне менталне активности.
Уместо тога, препоручују се мирни вечерњи ритуали, попут читања, лагане шетње или слушања опуштајуће музике, како би се тело и ум постепено припремили за одмор.
Иако се чини да су ноћне бриге незаустављиве, научници наглашавају да је то уобичајена појава и да проблеми који изгледају велики у ситне сате често добију сасвим другачију перспективу након доброг сна.
гласаранђеловца.рс