Понекад се најзанимљивије приче о једној цркви не налазе у камену, куполама и звонима, већ у догађајима које су њени зидови запамтили. Такав је био Петровдан 2009. године у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу — дан када су се у истом простору сусрели празник, почетак једне духовне службе и улазак једног детета у хришћанску заједницу.
Тог 12. јула окупио се толики број верника из Аранђеловца и околине да је црква била премала да прими све који су дошли на прославу њене славе. Свету архијерејску литургију служио је епископ шумадијски Јован, са свештенством Орашачког намесништва. Само неколико година после изградње, ова млада црква већ је показала да њен значај не одређује старост грађевине, већ поверење које јој људи указују и заједница која се око ње ствара.
Током литургије догодио се први важан тренутак: теолог Милош Ждралић из Аранђеловца рукоположен је у чин ђакона. Рукоположење је један од најсвечанијих чинова у животу Православне цркве, јер означава почетак посебне службе Богу и народу. Ђакон учествује у богослужењу, помаже свештенику и позива вернике на заједничку молитву. За окупљене Аранђеловчане то није био само обред којем присуствују, већ тренутак у којем један њихов суграђанин започиње нови животни пут.
После литургије уследиле су литија око цркве и резање славског колача, али се свечаност ту није завршила. Епископ Јован је потом крстио малог Растка, унука покојног Раденка Марјановића, ктитора цркве. Реч „ктитор“ означава оснивача, градитеља или великог добротвора цркве. Тако је породица човека чија је доброта била уграђена у њен настанак тог дана са црквом повезана на још један начин — крштењем нове генерације.
О том несвакидашњем дану данас сведочи запис Епархије шумадијске, сачуван као мала хроника једног великог догађаја.
У једном дану догодила су се, симболично, три почетка. Прослављена је слава цркве која је тек стварала своју историју, један млади човек започео је ђаконску службу, а једно дете примљено је у хришћанску заједницу. Управо због тога Петровдан 2009. године представља више од записа у црквеној хроници. Он показује како се прошлост, садашњост и будућност могу сусрести у једном догађају.
Апостоли Петар и Павле, којима је црква посвећена, такође су симболи промене и новог почетка. Петар је, упркос слабостима и одрицању, постао један од најважнијих Христових ученика. Павле је од прогонитеља хришћана постао велики проповедник вере. Зато је посебно симболично што је баш на њихов празник један човек започео духовну службу, а једно дете свој хришћански живот.
Овај догађај открива можда и најлепшу занимљивост о Петропавловској цркви у Аранђеловцу: њена историја није записана само датумом изградње. Она се наставља у људима — у онима који су је градили, у онима који у њој служе и у деци која у њој примају прве свете тајне. Зато црква није само препознатљива грађевина града. Она је место на којем једна заједница чува своје успомене и истовремено ствара нове.
Глас Аранђеловца
Oвај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Аранђеловца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.