Свештеник за пример свима: Отац Дарко пријатељу донирао 60 одсто јетре
ТРАНСПЛАТАЦИЈА
PHOTO: PIxabay

Свештеник за пример свима: Отац Дарко пријатељу донирао 60 одсто јетре

Подели:

Свештеник Дарко Перић (41), парох у Пилици код Зворника 60 одсто јетре донирао је колеги и пријатељу, свештенику Богдану Стјепановићу који се суочио са озбиљним здравственим проблемима који су захтевали хитну трансплантацију.

Како је донор, свештеник Дарко Перић рекао, на овај корак одлучио се као хришћанин и свештеник да „пријатељу и колеги пружи шансу за нови живот“!
– У Турској сам укупно провео четири недеље, од 5. марта до 2. априла. Супруга Радмила ми је била пратња и највећа подршка током боравка. Опорављам се успешно. Опоравак оца Богдана је мало тежи, јер онај који прими јетру опоравак је спорији, али хвала Богу иде у добром смеру – прича Перић, пишу „Новости“.

Припреме трајале 10 дана

Припремене за трансплантацију на клиници у Истанбулу су трајале 10 дана, како би се установило да ли су и један и други организам спремни за трансплантацију.

– Након операције сам боравио још седам дана. Кад је завршена контрола сам се вратио кући – рекао је Перић, па додао:

– Са Богданом сам све време био заједно, само смо после трансплантације били раздвојени на три дана. Наша нас вера учи да добро чинимо, да је смисао живота да чинимо једни другима добро, што желимо себи да пожелимо другом. Да будемо једноставно људи и да имамо љубав једни за друге.

Дарко Перић је пре 22 године завршио богословију „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи, а Богословски факултет у Београду 2009. године, када се и оженио Радмилом из Пељава код Лопара.

Рукоположен је 2009. године 15. августа и тада обављао праксу у манастиру Драгаљевац код свештеника Лазе који је отац свештеника Богдана. У октобру 2009. године је добио парохију у Пилици. где већ 17 година служи.

Има сина Филипа који похађа први разред Средње богословске школе у Сремским Карловцима.

– Мени је најважније да се Богдан опорави и да буде њему добро. Кад све буде ако Бог да добро Богдану онда ћу имати осећај да смо учинили сви добро дело. Нисам то учинио да би ме неко хвалио него да бих дао наду за живот Богдану. Најлепше је кад се осети радост да си некоме помогао. Као мајка кад се порађа, мучи се али се све то заборави јер је донела дете и нови живот на свет – закључује овај хумани човек.

информер.рс

Тагови: