Број незапослених са мастер дипломом у Швајцарској повећан је за чак 70% од 2010. године, а сан о сигурном и добро плаћеном послу након дипломирања претвара се у горку стварност за хиљаде младих дипломаца.
Како извештава швајцарски портал „20 Minuten“ у чланку ауторке Каролине Тојфелбергер, слаба економија, која се протеже и у 2026. годину, заједно са дубоким структурним проблемима на тржишту рада, најтеже погађа оне који су највише уложили у своје образовање.
Док је незапосленост међу људима са стручним образовањем (Berufsbildung) опала за скоро 45% у истом периоду, број незапослених са мастер дипломама драматично расте. Тржиште рада очигледно више није у стању да апсорбује све већи број високообразованих кадрова које универзитети избацују из године у годину.
Стручњак Михаел Зигенталер из престижног института КОФ на ЕТХ Цириху упозорава да генеративна вештачка интелигенција додатно погоршава ситуацију. Професије које су раније сматране „безбедним“ и имале користи од дигитализације сада су међу првима које су погођене брзим повећањем ефикасности алата вештачке интелигенције. Истовремено, све више младих људи бира класичне универзитетске студије, док традиционално снажно и практично швајцарско стручно образовање губи на популарности.
Подаци Федералног завода за статистику (BFS) за фебруар 2026. године показују да је укупна стопа незапослености међу људима са терцијарним образовањем формално и даље ниска и износи 2,4%. Међутим, када се посматра прелазак са универзитета на тржиште рада, слика је много мрачнија. Годину дана након дипломирања, стопа незапослености међу дипломцима класичних универзитета износи 3,9%, док је знатно нижа за дипломце универзитета примењених наука (FH) и износи 2,6%.
Разлог је тај што се образовни програм све више удаљава од стварних потреба привреде, што је теже пронаћи посао. Студенти универзитета имају већу слободу у избору смерова, често без довољне координације са стварним захтевима компанија, док стручно образовање много директније прати потребе послодаваца. Такође, велики број стручњака високог образовања подигао је вредност заната, па се они са стручним образовањем често боље сналазе на тржишту.
Швајцарска је некада била земља солидних могућности, високих плата, реда и веровања да се поштен рад и добро образовање увек исплате, а то сада брзо постаје ствар прошлости. Данас чак ни мастер диплома више не гарантује пристојан посао, већ многе води на биро за запошљавање и разочарање. Мит о „обећаној земљи“, где вредна и образована особа може да изгради сигурну каријеру, полако се руши пред очима младе генерације Швајцараца, али и хиљада странаца, укључујући и наше људе, који ту земљу одавно виде као идеал.
Када једна од најбогатијих и најорганизованијих земаља у Европи више не може да понуди посао својим дипломцима, јасно је да је цео систем у озбиљној кризи. Уместо да остане модел успешног друштва заснованог на раду, марљивости и практичности, Швајцарска постаје упозорење целој Европи. Масовно високо образовање без стварне везе са потребама привреде ствара армију разочараних, презадужених и незапослених младих људи.
У Србији је све више људи са универзитетским дипломама. Тржиште рада расте и има могућности за све, али млади не смеју да занемаре чињеницу да је много корисније улагати у конкретне вештине, занате и практична знања него слепо јурити за дипломама.