На самом улазу у Аранђеловац, у утроби брда Рисовача, налази се једно од најзначајнијих праисторијских налазишта у Србији. Рисовачка пећина није само природна знаменитост, већ и драгоцено сведочанство о животу на овим просторима пре више десетина хиљада година. У њеним слојевима сачувани су трагови леденог доба, остаци давно ишчезлих животиња и предмети које је користио праисторијски човек. Због тога Рисовача представља место на коме се сусрећу геологија, археологија, палеонтологија и историја најстаријих људских заједница.
Прича о Рисовачи почиње много пре појаве човека. Кречњачке стене од којих је брдо изграђено настајале су у далекој геолошкој прошлости, док је вода током дугог временског периода продирала кроз пукотине, ширила их и постепено обликовала подземне канале и дворане. Тако је настао пећински систем који ће касније постати природно склониште животињама, а потом и људима. Њени зидови, наслаге и камени облици и данас сведоче о спором, али снажном деловању природе.
У време последњег леденог доба околина данашњег Аранђеловца изгледала је потпуно другачије. Клима је била хладнија, вегетација оскуднија, а овим простором кретале су се животиње које данас познајемо само са реконструкција и из музејских збирки. У наслагама Рисоваче пронађени су остаци више од двадесет животињских врста, међу којима су пећински медвед, пећински лав, хијена, рунасти мамут, степски бизон, носорог и џиновски јелен. Пронађене кости и зуби омогућили су научницима да боље разумеју некадашњу природу, климу и услове живота на подручју Шумадије.
Највећи значај Рисоваче, ипак, лежи у траговима присуства неандерталског човека. Камене и коштане алатке откривене у пећини показују да су је пре приближно 50.000 до 35.000 година користиле групе праисторијских ловаца. Пећина им је служила као привремено станиште, заклон од неповољних временских услова и место за одмор после лова. Рисовачки човек умео је да израђује оруђе, користи ватру, обрађује плен и прилагођава се суровим условима леденог доба. Иако његови скелетни остаци нису пронађени, предмети које је оставио представљају јасан доказ његовог боравка.
После хиљада година тишине, пећина је поново откривена средином двадесетог века, приликом експлоатације камена у Рисовачком брду. Ово случајно откриће показало се као једно од најважнијих археолошких открића у Србији. Систематска истраживања започео је 1953. године професор др Бранко Гавела, а у наредним деценијама у њима су учествовали археолози, геолози, палеонтолози и спелеолози. Уклањањем наслага и проучавањем сваког слоја, научници су постепено откривали сложену прошлост овог места.
Истраживања су показала да пећински систем има бројне канале и дворане, као и богат фонд фосилних и археолошких налаза. Посебна вредност Рисоваче огледа се у томе што се налази у близини савременог градског језгра, па посетиоци за само неколико минута из данашњег Аранђеловца улазе у свет стар десетинама хиљада година. Управо тај необичан спој савременог града и дубоке праисторије чини је јединственом.
Рисовача је 1983. године проглашена културним добром од великог значаја, а за туристичке посете отворена је 19. септембра 1987. године. Пећина и њена непосредна околина касније су заштићене и као споменик природе прве категорије. Уређена стаза, реконструкције праисторијског човека и животиња, као и стручна објашњења омогућавају посетиоцима да лакше замисле живот у доба када је пећина била уточиште људи и звери.
Данас Рисовача није само туристичка атракција. Она је подземни музеј, научно налазиште и један од најстаријих сведока живота у Шумадији. Сваки њен слој чува део приче о свету који је нестао, а сваки пронађени предмет говори о човековој борби за опстанак. Рисовача нас подсећа да историја Аранђеловца није почела оснивањем града, већ много раније – у времену када су први становници овог краја, тражећи сигурност, топлоту и заклон, своје уточиште пронашли управо у њеној каменој тишини.
Глас Аранђеловца
Oвај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Аранђеловца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.