Мистерија нестанка фармацеута Милана Ђорђевића из Ниша траје већ две године. Породица и пријатељи трагају за њим, а последњи снимак открива кључне детаље.
Породица и пријатељи већ две године безуспешно трагају за Миланом Ђорђевићем (36), фармацеутом из Ниша који је 10. јуна 2024. године нестао без икаквог трага. Његов случај и даље остаје велика мистерија – ни после 24 месеца нема одговора на кључно питање: где је Милан и шта се заправо догодило тог кобног дана.
Миланова мајка Марица Ђорђевић сваког дана проживљава агонију, надајући се да ће јој се син изненада вратити – баш као што је и отишао.
Последње речи мајци: „Ајде, Маро, морам да идем да радим“
– Годину дана не знам ништа о свом сину. Отишао је од мене, нестао је од мене, до дана данашњег не знам ништа. Не знам ни да ли је мој син жив, ни да ли није. Тог дана је дошао код мене, попили смо кафу, био је сат времена. Када је изашао, рекао је: „Ајде, Маро, морам да идем да радим.“ То је било последње, ја сам та која га је последња видела – започела је причу Марица пре годину дана.
Марица се и даље сећа почетка потраге – укључили су се полиција, пријатељи, чак и људи који Милана Ђорђевића нису лично познавали. У почетку су се појавиле приче о могућем самоубиству, али она је то одмах одбацила.
– Да он дигне руку на себе, то није Милан. Он је из једног аута прешао у други, неко га је негде одвео. Ко га је одвео, да ли је сам нешто организовао, да ли је морао, да ли му је речено, не знам. Можда је био у погрешно време, на погрешном месту… Можда је имао неки проблем, да се склони и смири. То зна само он и Бог – каже мајка.
Марица и њен супруг Синиша трагали су за сином и по манастирима. Четири месеца су чекали одговор Српске православне цркве – да ли је Милан можда боравио у неком манастиру у Србији, Републици Српској или на Хиландару. Одговор је био негативан.
– Обилазила сам манастире, не знам више где да га тражим. Стално плачем, секирам се. Сви ми кажу: „Он је жив, јавиће се“, па где је?! Реците ми где је, ја ћу да идем да га тражим – прича мајка.
Породица је успела да откључа један од његових телефона када је враћен, али су унутра затекли избрисане поруке и позиве од по чак месец дана.
– Не могу никог да оптужујем, али не могу да верујем да стручњаци ништа нису нашли – рекла је Марица.
„Не дао Бог никоме…“
Марица Ђорђевић поново апелује на грађане – ако било ко има било какву информацију, нека се јави полицији и помогне јој да пронађе сина.
– Ја се сваког дана надам да ћу да га видим, али то је само пуста нада. Мени нема детета. Само плачем и не знам више где да идем. Не дао Бог никоме. Најгоре ми је што је од мене отишао – завршава причу кроз сузе.
Подсетимо, тог кобног дана Милан је попио прву јутарњу кафу с мајком и отишао на посао. Супрузи је послао поруку да неће стићи по децу јер има пословне обавезе и од тада се никоме није јавио. Када су видели да се Милан не враћа с посла, кренула је потрага, која и даље траје.
Његов службени аутомобил пронађен је на излетишту Бојанине воде у подножју Суве планине. Ауто је био откључан, у њему су остали новчаник, лична документа и чак два мобилна телефона. Од тог тренутка као да је у земљу пропао.
Реконструкција Милановог нестанка
8.10 – Последњи разговор са мајком
Милан је тог јутра дошао код мајке, попио кафу и без икаквих знакова необичног понашања рекао: „Идем, Маро, да радим.“ То је био почетак дана који је изгледао сасвим уобичајено.
На паркингу тржног центра Зона II улази у аутомобил, обавља телефонски разговор и креће ка Универзитетском клиничком центру Ниш, где има заказан састанак са докторком.
10.30 – Прерани долазак у УКЦ Ниш
Стиже раније него што је уговорено. Кратко се задржава, а затим излази из зграде.
Око 11.00 – Напушта УКЦ Ниш
Ово је тренутак када почиње најважнији део његове руте, део који већина истражних трагова касније потврђује као једини поуздан.
11.30 – Пролазак кроз Јелашницу
Тридесет минута касније Милан се налази у Јелашници. Ово је време које у потпуности одговара путањи ка Доњој Студени и даље ка Бојаниним водама.
11.40 – Кључни снимак: сигурносна камера у Доњој Студени снима Милана живог и у покрету
Само десет минута након Јелашнице, сигурносна камера у Доњој Студени региструје његов аутомобил. На снимку је видљиво да се нормално креће, без наглих скретања, заустављања или икаквих знакова проблема.
Ово је последња визуелна потврда о његовом кретању пре него што се упутио ка Сувој планини.
Пет минута након проласка кроз Доњу Студену Милан шаље супрузи кратку поруку да не може да стигне да дође по ћеркицу у вртић.
И од тада од њега више нема ни трага ни гласа.
Извор: Курир.рс / Република