Подно Цера постоји једно село Бела Река, а у том селу дивна породица Добрић. Данас пример многима колико је леп живот на селу.

Своју причу која наставља да инспирише многе у емисији „Пулс Србије“, дошли су да испричајуАнастасија и Владимир Добрић, отац и ћерка, који у својој сеоској идили гаје козе.
Како је Владимир истакао, бављење млекарством је почео са покојним оцем и с обзиром на то да је имао знање, школу и праксу за то онда му ништа друго није преостало него да крене тим водама.
Када је млекара у којој су радили отишла у стечај, Владимир и његов отац су одлучили да наставе породичну традицију и производе сиреве у свом брдовитом крају.
– С обзиром на то да смо у овој бранши покојни отац и ја, радили смо дуги низ година у једној од водећих млекара у Србији, али усред лошег руководства та иста млекара одлази у стечај 2014. године.
Имали смо знање за то, школу и праксу и нама ништа друго није преостало него да се бавимо млекарством и да правимо сиреве јер смо ипак у таквом подневљу где нам је веома брдовит крај и веома дубоке воде и не можемо се такмичити са Мачвом или делом Војводине где су им плитке воде и где могу наводњавати и самим тим добијати много квалитетније производе од наших – рекли су за Курир телевизију.
– Показао сам да од млекарства може лепо да се живи и да доноси и успех и финансијску стабилност, објаснио је Владимир.
– У почетку су се људи смејали и питали ме да ли сам нормалан и како сам дошао на ту идеју али сам жив пример да итекако може да се живи од тога, веома смо задовољни, имамо све што нам је потребно. Не бежимо од рада али наравно исто тако очекујемо и резултате, како на успеху медаља тако и на финансијском успеху – рекао је Владимир.
Додао је да је почетак са малим бројем коза прерастао је у успешан породични посао са већим стадом и сталним растом.
– Тако смо се окренули путу коза и за почетак смо купили 17 коза како бисмо се опробали у томе и видели да ли ће нам ићи од руке или неће, иако смо одгајани у селу и све време док смо радили имали смо сточни фонд кући, додуше не тако велики као сада али смо се увек бавили источном производњом. Кренули смо са 17 коза 2014. године и како смо упознавали наше муштерије и купце тако смо и ширили стадо и сада бројимо 120 одраслих јединки.
Рекао је, како је почело јарење, да се очекује велики број јарића, а сви производи остају потпуно природни.
– Пре неких 8 дана је кренуло јарење и очекујемо интензивно јарење у наредних 20 дана, и ако буде све како треба требало би да их буде 250 комада.
Козе су много слободне животиње које желе да шетају и да се хране, на пример у нашем крају њима доста иде све по вољи. Наше козије млеко и сви производи од њега су природни тј. не додајемо ништа од вештачких боја или арома и сама замисао је била таква да се ради без свих тих штетних ствари.
