Одмах након избора у Мађарској наши опозициони лидери не само да су покушали на све начине да туђу победу присвоје и пресликају на домаћи терен, већ су отишли у Берлин на састанке с представницима Бундестага и Министарства спољних послова Немачке

Део опозиције, али и цео блокадерски блок пожурили су да резултате мађарских избора протумаче као сопствени ветар у леђа иако је свима јасно да то нема никакве везе са српском политичком реалношћу. Одмах након победе Петера Мађара и његове странке Тиса, наши опозициони лидери не само да су покушали на све начине да туђу победу присвоје и пресликају на домаћи терен, већ су и отишли у Берлин на састанке с представницима Бундестага и Министарства спољних послова Немачке.

Председник странке Срце Здравко Понош, заменик председника Странке слободе и правде Борко Стефановић, Радомир Лазовић из Зелено-левог фронта и председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић још једанпут су показали да им је од разговора са грађанима Србије увек важнији и исплативији разговор са иностраним факторима, јер то је једина подршка на коју могу да рачунају.

Није случајност

Када се тајминг одласка у Немачку стави у шири контекст, тешко га је посматрати као пуку случајност. Напротив, отвара се питање да ли је реч о координисаном политичком потезу, којим се покушава обезбедити подршка из иностранства и додатно ојачати наратив који се већ пласира у домаћој јавности.
Парадокс постаје још већи када се узме у обзир да исти ти политичари не крију дивљење мађарском опозиционом лидеру, који је победио до сада неприкосновеног Виктора Орбана, између осталог, и због тога што је обилазио Мађарску уздуж и попреко и водио кампању кроз разговоре с грађанима.

Свесни какво поверење, односно неповерење влада између њих и већине грађана Србије, наши опозиционари бирају другачији пут и упорно траже пречице до власти углавном преко европских центара моћи – Берлина, Брисела, Стразбура и других утицајних адреса.

Политички аналитичар Дејан Лисица оценио је за Курир да сценарио који смо гледали након избора у суседној Мађарској представља врхунац политичког апсурда и јасан је показатељ за кога заправо ради антисрпска опозиција.

– Стефановић, Понош, Грбовић и Лазовић утркивали су се ко ће пре јавно да прослави успех Петера Мађара, пројектујући његове проценте на сопствене пусте жеље. Није прошла ни ноћ од затварања биралишта у Мађарској, а четворка из наше опозиције већ је била на путу за Берлин. Тешко је поверовати у случајност да се одлазак по политичке инструкције у Немачку дешава баш у тренутку када покушавају да увезу мађарски сценарио у Србију. Посебно боде очи лицемерје српских опозиционара који хвале Мађарову теренску кампању, док сами нису у стању да пронађу ни Сурдулицу ни Црну Траву на мапи. Истина је поражавајућа, а она је да се опозициони лидери нису удостојили да обиђу села у својој земљи. За њих је Србија изван круга двојке непозната територија коју презиру – каже Лисица.

Удар на психу

Он наглашава да „српски сељак препознаје оне који се сете народа само када треба блокирати тракторима саобраћајнице, док истовремено маштају о берлинским салонима“.

– Оно што највише забрињава није њихова политичка наивност, већ отворено деловање против националних интереса. Славити слабљење политичке опције у Мађарској која је Србији била најчвршћи савезник у Европи јесте ништа друго до директан пуцањ у ногу сопственој држави. Мађарска је под руководством Виктора Орбана била брана пријему тзв. Косова у међународне институције. Опозиционарима ово очигледно не смета, јер је њихов став о јужној српској покрајини одавно познат, па је тако за многе од њих Косово и Метохија заправо држава. Очигледно је да су блокаде и протести пропали, а порази на локалним изборима оставили дубоке трагове на психу опозиционих лидера – истиче Лисица.

Он указује да величање Петера Мађара блокадерима служи као „једина преостала мотивација и начин да оправдају сопствену неспособност пред гласачима“.

– Уместо да покушају да разумеју сопствени народ, они су изабрали пут вазалног односа према страним центрима моћи. Србија не треба да брине док је народ свестан ко иде међу њих да их саслуша, а ко иде у Берлин да тражи помоћ за рушење сопствене државе. Српски народ своју судбину неће препустити онима којима су странци пречи од сопствене земље – закључује Лисица.

Курир Политика