Од почетка 2026. године Швајцарску је погодио низ тешких трагедија које су однеле више од 60 живота, озбиљно нарушивши слику земље као симбола потпуне уређености и безбедности, како преносе швајцарски и међународни медији. Једнако снажан утисак оставља начин на који друштво реагује, без блокада, малтретирања других грађана и без претварања бола у анархију – Швајцарци тугу и захтев за одговорношћу исказују мирно, достојанствено и са поштовањем према жртвама и њиховим породицама.
Данас, 18. марта 2026. године, нова трагедија погодила је централну Швајцарску – гондола Titlis Xpress на скијалишту Титлис код Енгелберга (кантон Обвалден) пала је и преврнула се више пута низ снежни пад, усмртивши једну особу која је била сама у кабини. Несрећа се догодила кратко након 11 часова на деоници Trübsee–Stand, вероватно због јаких ветрова са ударима преко 80 до 100 километара на час, како преносе „Blick.ch“, „SRF“ и „20 Minuten“. Посебну пажњу привлачи то да је дозвољена јачина ветра 60 километара на час, а да надлежни нису реаговали, иако је ветар у неким налетима био и готово двоструко јачи.
Посебно забрињава то што је „MeteoSwiss“ претходно издао званично упозорење на јак ветар за подручје Енгелберга, уз ударе од 80 до 100 километара на час, а гондола Titlis Xpress ипак није била заустављена. На висини од око 2.000 метара кабина се одвојила од сајле, више пута преврнула и сурвала низ падину. У њој се налазила 61-годишња жена, која је страдала на лицу места. Директор компаније Titlis Bergbahnen, Норберт Пат, изјавио је да „гондоле не смеју да падају“ и да је реч о „изузетном догађају“, уз изразе дубоког жаљења. Ипак, остаје тешко питање да ли, упркос јасним метеоролошким упозорењима, безбедност путника није имала апсолутни приоритет. Трагедија је зато отворила озбиљну расправу о одговорности и процени ризика у земљи која је виђена као узор сигурности.
Највећа трагедија догодила се у ноћи дочека Нове године у бару „Le Constellation“ у Кран-Монтани, где је у пожару страдала 41 особа, док је више од 115 људи повређено, углавном са тешким опекотинама. Како преносе „The Guardian“, „Reuters“ и „Swissinfo“, истрага је проширена не само на власнике локала, већ и на садашње и бивше локалне функционере, укључујући и градоначелника, због сумњи у озбиљне пропусте у безбедносном надзору.
Само нешто више од два месеца касније, 10. марта у Керзерсу се запалио поштански аутобус, при чему је погинуло шест особа, а још пет је повређено. Како преноси „Reuters“, истражитељи сумњају да је пожар изазвао 65-годишњи мушкарац, који се према досадашњим налазима запалио у аутобусу, након чега је ватра захватила возило и путнике. Власти су искључиле терористички мотив, али је истрага и даље у току.
Ни Алпи ове зиме нису поштедели Швајцарску. Како показују подаци Швајцарског института за снег и лавине (SLF), ове сезоне забележено је 15 смртних случајева у лавинама, углавном међу скијашима и планинарима ван означених стаза. Иако су такве несреће део сваке зимске сезоне, њихов број ове године додатно је појачао осећај несигурности и отворио питања о превенцији, упозорењима и одговорности институција.
Збир свих ових догађаја показује да ни Швајцарска није имуна на тешке пропусте, ванредне ситуације и болне губитке, али исто тако показује и нешто друго – да друштво може да тражи одговоре и одговорност, а да притом сачува меру, мир и поштовање према трагедији. Уместо буке и парализе свакодневног живота, у први план излазе комеморације, тишина, свеће и упорно инсистирање да институције ураде свој посао.
Поглед редакције портала Српски угао
Чак и у Швајцарској, коју многи у Србији доживљавају као идеал уређености, велике трагедије разоткривају слабости система и одговорност институција. Начин на који грађани реагују носи посебну поруку: жалост се може показати достојанствено, без ометања других људи и без претварања јавног простора у полигон за хаос. Тиме се не умањује ни бол ни захтев за правдом, напротив, управо се поштовањем према жртвама и њиховим породицама показује озбиљност једног друштва. То је важна лекција и за нас – туга и одговорност имају највећу снагу онда када су изражене мирно, људски и са мером.
