Некада се односи не промене због велике свађе или једног озбиљног проблема. Понекад се двоје људи једноставно, готово неприметно, удаље једно од другог. И даље живе заједно, обављају свакодневне обавезе и разговарају, али она блискост која је некада постојала полако нестаје.
Један од првих знакова је када разговори постану искључиво практични. Шта треба купити, ко ће покупити децу, шта има за ручак и које обавезе треба завршити. Све мање се прича о осећањима, плановима, жељама и стварима које су некада биле важне.
Други знак је када свако све више тражи свој свет. Телефон, телевизија, друштвене мреже или време насамо постају занимљивији од заједничког разговора. Није проблем у томе што свако жели мало мира, већ када заједничко време више никоме није потребно.
Када престанемо да делимо ситнице
Блискост се често гради управо кроз мале ствари – препричавање дана, заједнички смех, неки план за викенд или обична порука током дана.
Када престанемо да имамо потребу да те ситнице поделимо са партнером, могуће је да се однос променио више него што мислимо.
Није свака тишина лош знак
Важно је и да се не протумачи свака промена као проблем. Људи пролазе кроз различите периоде, имају стрес, посао, породичне обавезе и потребу за личним простором.
Проблем настаје када удаљеност постане правило, а не пролазна фаза. Тада разговор може бити важнији од претпостављања шта друга особа мисли или осећа.
гласаранђеловца.рс