Министар је подсетио на 1876. и српско-турске ратове када су бројни руски добровољци дошли да помогну српском народу.
Министар културе Никола Селаковић истакао је у Матици српској на оснивању „Поклон библиотеке Русије” и отварању изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године” да овај значајан културни догађај на најјачи начин сведочи о снази сарадње, међусобног поштовања и трајних духовних веза између два народа, саопштили су из Министарства културе.
Селаковић је додао да је сарадња Матице српске и Библиотеке Матице српске са представницима Амбасаде Руске Федерације у Београду омогућила успостављање системског оквира за обнову фондова руске књиге и унапређење културних програма што, како је рекао, није само административни корак него жива потврда да култура остаје један од најчвршћих мостова који повезују народе а та веза је дубоко укорењена у заједничкој историји.
„Библиотека Матице српске као део најстарије српске књижевне, научне и културне институције, вековима чува писану реч, знање и идентитет нашег српског народа и зато обнова њених фондова руске књиге има посебан значај. Књига није само предмет, већ сведочанство духовне вертикале која повезује генерације и народе. За нас Србе књига има посебан значај имајући у виду да су пре 85 година наменски бомбардујући нашу Народну библиотеку желели да убију нашу културу. Та намера да нам се култура убије управо је демонстрирана, приказана од стране тадашњег агресора бомбардовањем наше Народне библиотеке”, рекао је Селаковић.
Министар је подсетио на 1876. годину и српско-турске ратове када су бројни руски добровољци дошли да помогну српском народу у борби за слободу и напоменуо да је међу њима био и пуковник Николај Рајевски, чија је судбина послужила као надахнуће за лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина”.
„Та чињеница симболично показује како се историја и књижевност прожимају и како лична жртва постаје део опште културе памћења. Управо кроз књигу и литературу та веза наших народа добија свој најтрајнији облик”, оценио је Селаковић, преноси Танјуг.
Говорећи о значају руске књижевности, Селаковић је поручио да данашњи чин уручења првог контингента књига представља наставак дуге традиције културне размене и узајамног разумевања.
„У времену у којем живимо, сведоци смо појава које изазивају забринутост цивилизованог човека. Не можемо а да не приметимо да су у појединим развијеним културним центрима руске књиге, руска музика, руска уметност намерно и систематски потискиване, па чак и уклањане из јавног простора. Такав однос према култури, без обзира на политичке околности, не доприноси ни демократским ни културним вредностима савременог друштва. Напротив, он је симптом озбиљне регресије једног друштва. Уместо да повезује, што јесте смисао културе, он људе и народе удаљава. Култура мора да буде простор сусрета, дијалога и уздизања, никако падања”, закључио је Селаковић.
Министар културе је напоменуо да изложба „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године” има посебан значај подсећајући да су дипломатија и култура одувек деловале заједно а посебно у временима великих историјских изазова а уједно опомиње да су најтрајније везе међу народима засноване на узајамном поштовању, солидарности и заједничком културном наслеђу”.
На почетку обраћања Селаковић је подсетио да се данас навршава 27 година од страдања нашег народа и наше отаџбине у НАТО агресији.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић обратила се данас на свечаности поводом оснивања поклон библиотеке Руске Федерације у Библиотеци Матице српске и отварања изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године” и нагласила значај културне сарадње и историјских веза Србије и Русије.
„Ово су два важна и дубоко симболична културна догађаја и аутентични подсетник на снажне историјске, културне и духовне везе српског и руског народа, вековима грађене на узајамном поштовању и разумевању. Заједнички дајемо снажан подстицај јачању наших пријатељских односа и даљем прожимању и оплемењивању двеју култура”, рекла је Гојковићева обраћајући се на свечаности.
Гојковић је том приликом истакла да је Библиотека Матице српске, једна од најстаријих и најзначајнијих установа српске културе – чувар нашег језика, писма, колективног сећања и националног идентитета, додајући да управо овде, где се вековима сабира и чува духовно благо српског народа, библиотека Руске Федерације добија своје право место.
„Овај поклон је симбол пријатељства, поверења и заједничке будућности”, истакла је Гојковићева. Нагласила је да је изложба „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године” подсећање на један од кључних тренутака наше историје – борбу за независност српског народа у 19. веку, у којој је, како је оценила, подршка руских дипломата имала значајну улогу.
„Тај период верно сведочи о дубокој историјској повезаности наших народа, о заједничком стремљењу ка слободи и правди, о поносу и части као најзнаменитијим обележјима националног карактера код Руса и Срба”, рекла је председница Покрајинске владе.
На свечаности су се обратили и министар културе Никола Селаковић, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко, председник Матице српске Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић.