Старо здање у Аранђеловцу не чува само причу о архитектури и једном времену, већ и успомену на љубав која је обележила живот једног од најпознатијих српских војсковођа.
Према причи која се преноси, архитекта Фридрих Крикнер био је ангажован на изградњи Старог здања, а управо је у Аранђеловцу, током бала у Кнежевој сали, његова ћерка Лујза упознала младог официра Живојина Мишића.
Њихов сусрет прерастао је у велику љубав, упркос противљењу Лујзине породице, која је као препреке наводила различиту веру, скромна примања и честе војничке селидбе.
Лујза је ипак изабрала љубав. Удала се за Живојина Мишића и са њим делила живот испуњен породичним искушењима, ратовима и честим растанцима. Родила је шесторо деце и пратила супруга кроз најтеже периоде српске историје, укључујући и повлачење преко Албаније током Првог светског рата.
По завршетку рата породица се вратила у Београд, али је славни војвода, нарушеног здравља, преминуо 1921. године. Лујза је касније доживела још једну велику трагедију, губитак сина Александра током Другог светског рата.
Прича о Лујзи и Живојину Мишићу и данас се везује за Старо здање, један од најпрепознатљивијих симбола Аранђеловца. Она нас подсећа да зидови старих грађевина не чувају само историју, већ и успомене на љубави, одлуке и судбине које су обележиле једно време.
Старо здање тако остаје више од историјског објекта — место које повезује Аранђеловац са једном од најпознатијих породица у српској историји.