Када температуре пређу 30 степени, многи се питају колико је воде заиста потребно да би организам остао хидриран. Иако се често може чути правило да свако треба да попије два литра воде дневно, стручњаци истичу да не постоји једна количина која одговара свима.
Потребе за течностима зависе од више фактора – телесне тежине, старости, физичке активности, температуре ваздуха и времена проведеног на сунцу. Особе које раде напољу, спортисти, труднице и старији људи обично имају веће потребе за уносом течности.
Једна од најчешћих заблуда јесте да воду треба пити тек када осетимо жеђ. Међутим, жеђ је већ знак да је организам почео да губи течност, па је током врелих дана препоручљиво пити воду редовно, у мањим количинама током целог дана.
Стручњаци саветују да се не ослањамо искључиво на кафу, газиране сокове или алкохол, јер они не могу у потпуности да надокнаде изгубљену течност. Најбољи избор је обична вода, а добар извор хидратације су и намирнице богате водом, попут лубенице, диње, краставца, парадајза и поморанџи.
Важно је знати да ни претерано уношење воде није препоручљиво. У врло кратком временском периоду велике количине воде могу пореметити равнотежу електролита у организму. Зато је најбоље уносити течност постепено, током целог дана.
Добар показатељ да ли сте довољно хидрирани јесте боја урина – светложута боја најчешће указује на добру хидратацију, док тамнија може бити знак да организму недостаје течности.
Током летњих врућина, осим редовног уноса воде, препоручује се избегавање боравка на директном сунцу у најтоплијем делу дана, ношење лагане и светле одеће, као и повећан опрез код деце и старијих особа, које су осетљивије на последице дехидрације.
Најважнија порука стручњака је да не постоји магичан број чаша воде који важи за све. Најбољи приступ је да слушате потребе свог организма, редовно уносите течност и прилагодите количину временским условима и нивоу активности.