У дану испуњеном обавезама, порукама, телефонима, послом и породичним животом, све је мање тренутака у којима смо потпуно сами са својим мислима.
Често чим добијемо неколико слободних минута, узмемо телефон, пустимо телевизор или потражимо неку другу занимацију. Тишина нам понекад делује чудно, па чак и непријатно. Ипак, управо ти тренуци могу да нам буду драгоцени.
Тишина нам помаже да успоримо
Када стално примамо нове информације, мозак практично нема прилику да „предахне“. Неколико минута без телефона, разговора и обавеза може бити добар начин да се мало удаљимо од свакодневне журбе.
Тада лакше чујемо сопствене мисли
Када нисмо окружени буком, лакше можемо да схватимо шта нас заиста мучи, шта желимо и шта нам је потребно. Понекад тек када останемо сами схватимо колико смо били напети.
Не морате увек бити доступни
Порука не мора да добије одговор истог тренутка, а телефон не мора стално бити у руци. Одвајање од екрана на кратко може бити мали, али важан предах током дана.
Нађите својих 15 минута
То може бити јутарња кафа у тишини, кратка шетња, седење на тераси, читање неколико страница књиге или једноставно гледање кроз прозор.
Није неопходно да сваки слободан тренутак буде испуњен нечим корисним. Понекад је сасвим довољно – не радити ништа.
Зато се данас запитајте: када сте последњи пут искључили телефон, оставили све обавезе по страни и једноставно провели мало времена сами са собом? Можда вам је управо такав предах највише недостајао.
гласаранђеловца.рс