У кругу Опште болнице у Аранђеловцу данас се налази храм чија прича далеко превазилази оквире једног црквеног здања. Храм посвећен Светом свештеномученику Јоаникију, митрополиту црногорско-приморском, подигнут је на месту које својом историјом носи посебну симболику, у граду у којем је овај црквени великодостојник окончао свој земаљски живот 1945. године и у чијој околини се, према црквеним изворима и бројним сведочењима, и данас трага за местом његовог починка.
Свети Јоаникије, рођен као Јован Липовац 1890. године у Боки Которској, био је једна од значајних личности Српске православне цркве у првој половини 20. века. Годинама је радио као просветни радник, између осталог и као професор Прве мушке гимназије у Београду. За епископа будимљанског изабран је крајем 1939. године, а за митрополита црногорско-приморског током ратних година. Његов живот завршен је у јуну 1945. године у Аранђеловцу, док место на којем су сахрањени његови посмртни остаци до данас није поуздано утврђено. Српска православна црква уврстила га је у ред светих, а његов спомен се у црквеном календару обележава у јуну.
Управо је та веза Светог Јоаникија са Аранђеловцем била један од најважнијих разлога да се у комплексу аранђеловачке болнице подигне храм њему посвећен. Званични подаци показују да је изградња имала и институционалну подршку државе. Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама наводи да је Закључак Владе Републике Србије о изградњи болничке капеле Светог свештеномученика Јоаникија донет 28. јануара 2016. године. Већ до 2017. године били су изграђени темељи, а у реализацију пројекта били су укључени Здравствени центар, Епархија шумадијска и државна Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама. Као координатор пројекта у званичном извештају из 2017. године наводи се Татјана Јовановић.
Изградња је трајала више година. У марту 2021. године представници Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама обишли су градилиште и констатовали да су груби грађевински радови у потпуности завршени. У том тренутку предстојао је наставак радова на кровним површинама, уређењу платоа и атмосферској канализацији. У истом извештају истакнуто је да капела, и у просторном и у духовном смислу, представља важан део комплекса Опште болнице. Део средстава за изградњу обезбеђивала је и сама Управа.
Градња светиње није била дело само једне институције. Њеном завршетку допринели су државне и локалне институције, Епархија шумадијска, привредници, донатори и бројни појединци. Колико је њихова помоћ била значајна показало се и приликом коначног освећења, када су захвалнице и признања додељена Здравствено-болничком центру Аранђеловац, Скупштини општине Аранђеловац, Канцеларији за вере Републике Србије, као и појединцима и предузећима која су помогла изградњу. Међу званично наведенима налазе се и „Шумадија Гранит“ из Аранђеловца и „Пештан“ из Буковика.
Посебно место у читавој причи има Татјана Јовановић, која је још у званичном документу из 2017. наведена као координатор пројекта уређења комплекса Опште болнице и градње болничке капеле. На дан освећења храма Епископ шумадијски Јован уручио јој је Орден Вожда Карађорђа, као признање за љубав према Цркви и допринос реализацији овог подухвата.
Непосредно пред освећење, 5. октобра 2023. године, новоизграђену болничку капелу посетили су митрополит црногорско-приморски Јоаникије и епископ шумадијски Јован. У њиховој пратњи био је и академик и књижевник Матија Бећковић. Архијереји су након посете храму обишли и аранђеловачку болницу.
Вишегодишњи рад коначно је крунисан 22. октобра 2023. године, када је Епископ шумадијски Јован освештао новоизграђени храм Светог Јоаникија у кругу Опште болнице. Испред светиње окупио се велики број верника, запослених у болници и грађана. Том приликом догодио се и један посебно значајан чин – Епископ Јован је у Свети престо новоосвећеног храма положио честицу моштију Светог великомученика Пантелејмона, светитеља који се у православној традицији посебно поштује као исцелитељ и заштитник болесних.
Симболика тог чина у болничком кругу је снажна. На месту на које људи долазе у тренуцима болести, неизвесности, страха, али и оздрављења, настала је светиња у којој пацијенти, њихове породице, медицински радници и сви други посетиоци могу да пронађу простор за молитву и духовни мир.
У беседи на освећењу Епископ Јован подсетио је да је простор Аранђеловца дубоко повезан са страдањем Светог Јоаникија. Посебну радост тог дана представљало је и присуство потомака Светог Јоаникија – Јована Липовца са породицом, који су дошли како би присуствовали освећењу храма посвећеног њиховом претку.
Иза ове светиње налази се, међутим, и једна недовршена историјска прича. Иако бројна сведочења и црквени извори указују да је митрополит Јоаникије убијен у околини Аранђеловца, подно Букуље, место његовог гроба ни после више од осам деценија није поуздано утврђено. За његовим земним остацима трагало се у више наврата. О значају тог питања говорио је и блаженопочивши митрополит Амфилохије, који је посебно неговао сећање на свог претходника на трону црногорско-приморских митрополита.
Према сведочењу и информацијама које су достављене уз материјал о храму, богослужбени живот капеле настављен је и након њеног освећења, а светиња је доступна посетиоцима током дана. У достављеним подацима наводи се и да се суботом служи Света литургија, док је уторком установљена служба посвећена Светом Јоаникију. О континуитету духовног живота овог места сведочи и чињеница да је у новембру 2025. године управо у Храму Светог Јоаникија свечано прослављена лекарска слава Свети Козма и Дамјан, када је Свету архијерејску литургију служио митрополит шумадијски Јован.
Данас Храм Светог Јоаникија није само капела уз здравствену установу. Он је место на којем се сусрећу историја Аранђеловца, сећање на страдање, вера, медицина и нада. Подигнут у граду у којем је Свети Јоаникије пострадао и надомак Букуље под којом се и даље тражи његово почивалиште, храм чува успомену на једно тешко поглавље прошлости, али истовремено има живу улогу у садашњости.
У болничком окружењу, где су човек и његова породица често најосетљивији и где се свакодневно воде најважније животне борбе, ова мала црква добила је можда и најдубљи могући смисао, да буде место тишине, молитве, утехе и наде. Аранђеловац је тиме добио светињу која не чува само успомену на Светог Јоаникија, већ и причу о људима, институцијама и добротворима који су годинама радили да она буде подигнута и остављена будућим генерацијама.
гласаранђеловац.рс