Мало је познато да је један од најзначајнијих људи у историји Буковичке бање био доктор Емерих Линденмајер, лекар који је још средином 19. века препознао значај минералних извора под Букуљом и својим радом допринео развоју Аранђеловца као познатог бањског лечилишта.
Историја Буковичке бање нераскидиво је повезана са њеним минералним изворима, чија су благотворна својства мештани овог краја познавали много пре него што су постала предмет научних истраживања.
Међутим, један од људи који су дали значајан допринос организованом коришћењу ових природних богатстава био је доктор Емерих Линденмајер, истакнути лекар и начелник санитета Кнежевине Србије.
Рођен 1806. године у Банату, Линденмајер је медицину завршио у Пешти, а у Србију је дошао 1835. године. Током професионалне каријере радио је на организовању здравствене службе, уређењу војних болница и унапређењу услова лечења становништва.
Посебно место у његовом раду заузимало је испитивање минералних вода и развој бањских лечилишта.
У време када су људи на изворе под Букуљом долазили углавном ослањајући се на народно искуство и предања о лековитости воде, Линденмајер се залагао да се њихова својства научно испитају и да се лечење организује под лекарским надзором.
Његовим залагањем Буковичка бања привукла је већу пажњу државних власти, а током четрдесетих година 19. века започето је уређивање простора и стварање бољих услова за боравак посетилаца.
У Бању су пристизали болесници из других крајева Србије, међу којима су били и пацијенти из Шапца. Управо ти организовани доласци представљали су важан корак у развоју бањског лечења.
Линденмајер је 1856. године објавио дело посвећено минералним и лековитим водама Србије, у којем је представио њихова својства и могућности примене у лечењу.
Уследило је даље уређење Буковичке бање, изградња објеката за смештај гостију, купатила и парковских површина. Простор који је некада био познат претежно по природним изворима постепено је постајао једно од најзначајнијих бањских места у Србији.
Развој је нарочито добио на значају за време кнеза Михаила Обреновића, када је изграђено и чувено Старо здање, један од најпрепознатљивијих симбола данашњег Аранђеловца.
Доктор Емерих Линденмајер остао је упамћен као један од пионира српског здравства, али и као човек који је допринео томе да природна богатства Буковичке бање добију своје место у организованој здравственој заштити.
Његов рад подсећа на време када је развој бањског туризма започео захваљујући лекарима, научним испитивањима и настојањима да природни извори постану доступни што већем броју људи.
Иако његово име данас није широко познато свим Аранђеловчанима, допринос који је дао развоју Буковичке бање остао је важан део историје нашег града.
гласаранђеловца.рс