СПЦ сутра обележава празник Светог Игњатија Богоносца. Овај дан има посебну важност за све поштоваоце Свете Горе, јер је то слава хиландарске катизме Јовањице (Ивањице), драгуља смештеног на јужној обали полуострва Атос, на десетак километара јужно од матичног манастира Хиландара.
За све поклонике који крећу ка Светој српској царској лаври, полазећи из Уранополиса, ово је значајно пристаниште. Овде се путеви духовног трагања укрштају, а кораци благодарности први пут ступају на свету земљу.
Унутар ове арсане, поред свакодневних активности, налази се и параклис посвећен тројици великана наше духовности: Светом Сави, Светом Симеону Мироточивом и, наравно, Светом Игњатију Богоносцу.
Једна хиландарска келија у Кареји, срцу административног центра Свете Горе такође је посвећена овом великом светитељу. Јовањица је некада била метох те келије, њена зависна јединица. Та келија се налази непосредно испод хиландарског конака Светог Саве у Кареји, чиме се још једном потврђује веза између ових светих места.
Оснивање Јовањице је тема о којој историјски извори имају различите ставове. Док руски летописи наглашавају да су је основали Свети Сава и Свети Симеон, грчки извори указују на то да су је они откупили и обновили. Ипак, без обзира на тачне околности њеног настанка, неспорно је да је Јовањица дубоко укорењена у темеље српске духовности на Светој Гори.
У једном периоду, ова хиландарска келија је била запуштена. Међутим, крајем 19. века, уз помоћ руских монаха, започела је њена обнова. Првобитно грађена у византијском стилу, након обнове је добила и елементе руске архитектуре, симболизујући братску љубав и духовну повезаност два православна народа.