Пред бербу малина малинари широм Србије траже раднике. Нуде дневнице до 6.000 динара, три оброка и бесплатан смештај, али многима се ипак не свиђају услови за брање црвеног злата.
Пред почетак овогодишње бербе малина, која се очекује око 20. јуна, на интернету је све већи број огласа произвођача који траже сезонске раднике. Иако већина њих нуди дневнице до 6.000 динара, обезбеђен смештај и три оброка дневно, малинари из западне Србије истичу да им је из године у годину све теже да пронађу људе спремне за рад у малињацима.
На друштвеним мрежама, посебно у групама које окупљају произвођаче малине из западне Србије, могу се пронаћи десетине огласа за бераче. Највише их долази из подручја Ивањице, Ариља, Лучана, Гуче, Чачка, Косјерића и Ужица.
Произвођачи најављују да ће берба „црвеног злата“ почети око 20. јуна. Већина нуди дневницу до 6.000 динара уз смештај и три оброка, док радно време углавном траје између 10 и 12 часова, уз предвиђене паузе. Као алтернативу, радницима се нуди и исплата по учинку, односно 120 динара за сваки убрани килограм малине.
Углавном се тражи мањи број берача
– Потребна два радника за брање малина у околини Гуче. Услови су изузетно повољни, зарада такође од 5.000 до 8.000 динара. Берба почиње око 20. јуна и траје минимум месец дана. Радно време је од 7 до 19 часова. Плаћање може дневницом 6.000 динара или 120 динара по килограму. Смештај, храна – све комплет. Собе су са два лежаја, купатило, веш машина и друго. Иначе, малина је неколико метара испред куће, крупна и може пуно да се убере. У току дана неколико пауза и једна већа ако радник жели, када му одговара. Све је ствар договора – гласи један од карактеристичних огласа за бераче у Фејсбук групи „Малинари и купинари Србије“.
Занимљиво је да већина огласа није намењена великом броју радника. Најчешће се траже два до пет берача, јер већи произвођачи углавном већ имају формиране екипе сезонских радника са којима сарађују годинама, па им је потребно само неколико нових људи.
Ипак, малинари наводе да, упркос коректним условима, многи заинтересовани више питају за висину зараде него што показују озбиљну намеру да раде.
„Ни возача трактора не могу да нађем“
– Изузетно је слаб одзив озбиљних, не могу да нађем ни возача трактора за превоз убраних плодова до хладњаче. На жалост, више немам сталних радника као што су биле жене из околине Краљева које су се запослиле у неколико тамошњих фирми, или људи из Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши с којима сам сарађивала 20 година, али који су вероватно подигли своје малињаке – прича Ивана Петровић из села Дивљака код Ариља, која берачима нуди дневницу од 6.000 динара, смештај и три оброка.
Због недостатка радне снаге, она страхује да би део рода могао остати необран.
– Има је доста, добро је родила, чак и просечан берач би могао да дневно набере 25 гајбица по два килограма што није толико напорно, али људи који заиста хоће да раде једноставно нема – каже она.
Исплата по килограму може донети већу зараду
Слична искуства има и малинар Мићо Луковић из Ивањице, који такође покушава да пронађе додатне бераче за предстојећу сезону.
– Од људи који зову 10 до 20 одсто су берачи који су имали неко искуство, док остали, не знам како бих их назвао! Нико неће да чује за дневницу нижу од 6.000 динара. Ја нудим од 5.000 до 6.000 динара, што је 1.000 динара више него лане. Прошле године сам имао сјајну екипу студената, али сада не могу да их ангажујем јер су познати догађаји довели до померања њихових обавеза на факултетима. Срећом, имам сталне раднике, али ми треба и пар нових – каже Мићо.
И други произвођачи са којима смо разговарали наводе да годинама имају проблем са проналажењем поузданих и способних берача. Сматрају да су овогодишње дневнице више него коректне, а посебно истичу могућност зараде по килограму убране малине.
– Јер ће, ако се наставе овакви повољни временски услови, принос бити већи а род квалитетнији, малина ће бити крупна и браће се „као јабука“, тако да способан берач може да убере много и заради више него пристојно – објашњавају малинари.
Обавезна пријава сезонских радника
Од 2019. године у Србији је на снази обавеза електронске пријаве сезонских радника, укључујући и бераче воћа. Пријава се врши путем портала сезонскирадници.гов.рс.
Послодавци су дужни да за ангажоване раднике уплаћују прописане порезе и доприносе, док сезонски радници остварују право на здравствено осигурање у случају повреде на раду или професионалне болести, као и одређена права из пензијског и инвалидског осигурања у складу са законом.
Један сезонски радник код истог послодавца може бити ангажован највише 180 радних дана током једне календарске године.
Бизнис Курир/Блиц