У једном од мирнијих делова Аранђеловца, у Улици цара Душана, уздиже се Црква Светих апостола Петра и Павла, међу мештанима позната и као Нова или Петропавловска црква. Иако припада млађим црквама у граду, за нешто више од две деценије постала је важно место молитве, сусрета и духовног ослонца бројних Аранђеловчана.
Црква је подигнута 2004. године и посвећена Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, ученицима Христовим који у хришћанској традицији заузимају посебно место. Апостол Петар сматра се симболом вере, постојаности и покајања, док је апостол Павле остао упамћен као велики проповедник хришћанства и аутор важних новозаветних посланица. Њихов заједнички празник, Петровдан, обележава се 12. јула и уједно је црквена слава.
Својим изгледом црква привлачи пажњу и верника и пролазника. Препознатљива је по црвено-белој фасади, високим лучним прозорима, централној куполи и звонику који се уздиже изнад западног улаза. Купола, као један од најупечатљивијих елемената православне архитектуре, симболично усмерава поглед ка небу, док звона својим звуком обележавају празнике и позивају вернике на молитву. Пространа порта и парохијски дом чине јединствену целину у којој се, поред богослужења, организују духовни, културни и добротворни догађаји.
Тако је црква временом прерасла оквире места у којем се служи литургија и постала простор живе заједнице. У њој се сусрећу различите генерације: најмлађи долазе на празничне програме, млади започињу брачни живот, породице крштавају децу, а старији проналазе утеху и мир. У тој смени животних догађаја огледа се једна од њених најважнијих улога.
Посебно свечано је на Петровдан, када се окупља велики број верника. После Свете литургије следе литија око цркве, освећење и резање славског колача, а празник се наставља заједничком трпезом љубави. Управо ти тренуци најбоље показују суштину црквеног живота – заједништво, гостопримство, међусобну подршку и осећај припадности.
У цркви се током године обележавају велики православни празници, организују наступи хорова, програми за децу, крштења, венчања и друга богослужења. Нарочито су значајне прославе Врбице и Цвети, када се порта испуни децом, звончићима и врбовим гранчицама. Тада се најјасније види да црква није само грађевина од камена и опеке, већ место на којем се вера преноси са старијих на млађе.
Као ктитор цркве наводи се покојни Раденко Марјановић, чије је име остало повезано са настанком овог значајног духовног здања. Данас црква припада Епархији шумадијској и Архијерејском намесништву орашачком, а њен значај превазилази границе једне парохије.
Црква Светих апостола Петра и Павла сведочи да историју једног града не чине само старе грађевине и давни догађаји. Историја настаје и данас, на местима која окупљају људе, чувају памћење и стварају нове успомене. Зато ова црква, иако млада по годинама, већ има дубоко место у духовној и културној слици Аранђеловца. Она је истовремено дом молитве, место сусрета и тихи сведок живота града који се мења, али не заборавља вредности на којима почива.
Глас Аранђеловца
Oвај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Аранђеловца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.