Светска првакиња, сликарка и мајка нашла се на мети коментара који је отворио питање граница политичких сукоба.
Светска шампионка, уметница, супруга и мајка постала је мета подсмеха због свог инвалидитета. Док се Дејана Бачко читавог живота бори, ствара и осваја медаље, појединци на друштвеним мрежама ругају се чињеници да је рођена без руку. И све то због фотографије са политичког скупа.
Постоји граница испод које ниједно цивилизовано друштво не би смело да падне. Граница која нема никакве везе са политичким опредељењем, изборима, влашћу или опозицијом. То је граница елементарне људскости. А управо та граница брутално је пређена када је на друштвеној мрежи Икс освануо коментар којим се исмева Дејана Бачко, девојка рођена без руку, светска шампионка у паратеквондоу и академска сликарка.
Повод за ову срамоту била је фотографија Дејане Бачко са скупа на којем је пружена подршка изборној листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“.
Корисник друштвене мреже Икс, који се представља као „ДРујевић“, објавио је фотографију уз коментар:
„Како ће ова заокружити бр. 1 кад нема руке?“
Уз ову реченицу додао је низ емотикона који се смеју. Није реч о политичкој критици. Није реч о сатири. Није чак ни о грубој полемици какве су постале свакодневица на друштвеним мрежама. Реч је о отвореном ругању особи са инвалидитетом, чија је једина „кривица“, у очима аутора коментара, то што се појавила на политичком скупу који он очигледно не подржава.
Када политичка мржња прегази људскост
Дејана Бачко није анонимна особа чија се животна прича тек сада појавила у јавности. Србија је познаје као Девојку са крилима, жену која је, упркос томе што је рођена без руку, успела да оствари резултате о којима многи могу само да сањају.
Постала је светска шампионка у паратеквондоу, завршила уметничко образовање, слика, ствара, засновала је породицу и постала мајка.
Све оно што је у њеном животу захтевало огромну упорност, дисциплину и снагу, некоме је послужило као материјал за подсмех.
И ту престаје свака прича о политичким разликама. Јер онај ко у туђем инвалидитету проналази разлог за смех не износи политички став, већ показује непоштовање према људском достојанству.
Посебно је поражавајуће што се оваква увреда појављује у атмосфери предизборних сукоба, у којој се политички противници све чешће не посматрају као људи са другачијим уверењима, већ као мете којима је, чини се, дозвољено рећи баш све.
Зар је дотле стигла политичка нетрпељивост? Да се жени која је читав живот посветила превазилажењу препрека јавно ругају због тога што нема руке?
Да ли би исти аутор сматрао своју објаву духовитом да је на фотографији особа која подржава његову политичку опцију?
Друштвене мреже преплавиле осуде
Срамни коментар изазвао је бројне реакције корисника друштвене мреже Икс, који нису крили згражавање због исмевања Дејаниног инвалидитета.
Николина Капларевић објавила је оштру осуду под насловом „Има ли краја блокадерској суровости?“, подсећајући јавност на Дејанине спортске, уметничке и животне успехе.
„Питати како ће заокружити број један јер је рођена без руку није хумор. То је сурова увреда која говори о ономе ко је изговара, а не о Дејани“, навела је она.
У реакцијама које су уследиле грађани су отворено осудили такво понашање.
„Какви су то болесници… ја девојку познајем лично, и душа је од девојке! Ко год је могао тако нешто да напише, тј. изјави, заслужује само осуду“, написао је један корисник.
Други је кратко поручио:
„За сваку осуду! Срамота! Недопустиво!“
„Људско достојанство мора бити изнад сваке политике и изборне кампање. Овакве ствари су за сваку осуду целог друштва“, гласила је још једна реакција.
Посебно снажну поруку послао је корисник који је подсетио на све што је Дејана постигла:
„Дејана је својим животом показала колико су снага и упорност важнији од препрека. Они који јој се ругају због инвалидитета требало би прво да се запитају где су изгубили основно људско поштовање.“
Међу коментарима се појавила и порука кориснице Гордане Ристић, која је, иако је наизглед критиковала вређање бирача СНС-а, и сама употребила инвалидитет као увреду, написавши да су „сви инвалиди“. Тиме је још једном отворено питање опасности од коришћења инвалидитета као средства политичког понижавања.
Дејана нема руке, али има оно што њеним исмевачима недостаје
Нико није дужан да подржава политичке ставове Дејане Бачко. Нико није дужан да гласа за исту листу, да се слаже са њеним изборима или да одобрава њено политичко ангажовање.
Али свако је дужан да поштује њено право да буде равноправна чланица друштва, да има свој став и да га јавно изрази, без страха да ће због свог инвалидитета постати предмет понижавања.
Зато је посебно мучно што се особа која је својим успесима постала симбол упорности и победе над препрекама данас суочава са јавним подсмехом.
Овакве објаве показују колико далеко може да оде политичка нетрпељивост када нестане свака кочница и када се чак и нечији инвалидитет сматра дозвољеним средством за обрачун.
И нема оправдања да је то само један коментар, само једна објава или само нечија неслана шала. Управо се на таквим примерима види колико је важно да друштво не толерише понижавање људи због њихових личних својстава.
Дејана Бачко је већ показала колико може човек који је рођен без руку. А овај случај поново је отворио питање колико је важно сачувати основно људско поштовање, чак и када су политичке разлике велике.
Дејана Бачко није тражила сажаљење. Својим животом показала је да јој оно није потребно. Али поштовање јесте. Као и сваком другом човеку.
24седам.рс