Данас нам је одлазак у биоскоп нешто сасвим уобичајено, али пре више деценија филмска пројекција представљала је прави догађај. У време када телевизија није постојала у домовима, а покретне слике биле реткост, биоскоп је за становнике мањих градова био један од прозора у свет.
Тачан податак о томе који је био први стални биоскоп у Аранђеловцу и када је почео са радом тешко је потврдити из доступних извора. Ипак, записи о културном животу града показују да су се биоскопске представе у Аранђеловцу одржавале још у време када су се за различите културне и забавне програме користиле постојеће градске сале.
Једно од места које је имало важну улогу била је Соколана. У записима о старом Аранђеловцу наводи се да су се у њој, поред гимнастичких активности, школских свечаности и различитих приредби, одржавале и биоскопске представе, као и друге забаве. Тако је простор који је првобитно имао спортску намену постепено постајао једно од средишта друштвеног и културног живота града.
За тадашње Аранђеловчане одлазак на филм био је много више од саме пројекције. Представљао је прилику за излазак, сусрет са пријатељима и доживљај нечега што је до тада било доступно углавном становницима већих градова.
Како се Аранђеловац развијао, развијала се и његова културна понуда. После Другог светског рата град је добио организованије институције културе, а биоскоп је временом постао део редовног културног живота. „Политика“ подсећа да су генерације локалних руководилаца улагале у библиотеку, летњу позорницу, музеј, Центар за културу и биоскоп, што сведочи о значају који је култури у граду придаван.
Посебно место филм је добио и кроз Смотру уметности „Мермер и звуци“. Већ на првој Смотри 1968. године публика је могла да погледа четири домаћа филма приказана на Пулском фестивалу, међу којима су били „Кад будем мртав и бео“, „Подне“, „Имам двије маме и два тате“ и „Лелејска гора“.
Тако је филм временом постао део културног идентитета Аранђеловца — од првих пројекција у вишенаменским салама, преко класичног биоскопа, до филмских програма у оквиру великих градских манифестација.
Можда данас не можемо са сигурношћу да кажемо ко је први угасио светла, развукао платно и пустио филм пред аранђеловачком публиком, али је извесно да је биоскоп већ деценијама део успомена бројних генерација нашег града.
гласаранђеловца.рс