Постоје тренуци које родитељи памте и када њихова деца порасту. Један од њих је и онај када беба угледа маму или тату, пружи ручице и затражи да буде уз њих.
Иако делује као сасвим једноставан покрет, пружање руку може бити један од начина на који беба показује шта жели и како се осећа.
Беба тражи близину
Када беба пружа руке према родитељу, врло често жели да буде уз њега, да је неко узме у наручје или да осети познати додир и топлину.
Бебама је близина родитеља важна јер им познати глас, мирис и додир пружају осећај сигурности.
Тако почиње њихова комуникација
Пре него што науче да изговоре прве речи, бебе много тога „кажу“ покретима.
Поглед, осмех, плач, окретање главе, пружање руку или померање тела могу бити њихов начин да покажу да су гладне, уморне, расположене за игру или да једноставно желе родитеља поред себе.
Зато је сваки такав гест мали корак у развоју комуникације.
Понекад је порука врло једноставна
Није сваки покрет потребно посебно тумачити. Понекад беба једноставно жели да буде подигнута, да се мази или да настави игру у наручју.
И управо у тим једноставним тренуцима настаје посебна повезаност између детета и родитеља.
Када беба препознаје родитеља, свет јој је мало сигурније место
Како расте, беба све боље препознаје људе који су јој најближи. Зато реакција на појаву родитеља може постати све израженија – од осмеха и узбуђења до пружања руку и жеље да буде уз њега.
Тај мали покрет понекад родитељу каже оно што ниједна реч још не може:
„Дођи. Хоћу код тебе.“
И зато, иако траје само неколико секунди, тренутак када беба рашири ручице према вама може бити једна од најлепших малих успомена из њеног детињства.
гласаранђеловца.рс