Колико пута сте легли у кревет са намером да заспите, а онда одједном почели да размишљате о свему? О разговору који сте водили током дана, обавези коју сте заборавили, плановима за сутра или нечему што се догодило пре неколико дана.
Иако делује као да нам мисли увече постају гласније, разлог је често једноставан – током дана смо заокупљени бројним обавезама, људима, послом и телефоном. Када се коначно смиримо и останемо у тишини, мозак добија простор да обради све оно за шта током дана није било времена.
Зато нам се управо пред спавање могу појавити и питања на која током дана нисмо ни помислили. Почињемо да анализирамо нечију реченицу, враћамо филм уназад и размишљамо шта смо могли другачије да кажемо или урадимо.
Понекад се тада јаве и бриге око сутрашњег дана. Шта све треба завршити, да ли ћемо нешто стићи, како ће проћи важан разговор или састанак. Што више покушавамо да престанемо да мислимо, то нам се чини да мисли постају још бројније.
Може да помогне једноставан вечерњи ритуал. Запишите обавезе за сутра, склоните телефон бар неко време пре спавања и направите мирнију атмосферу. Неколико дубоких удаха, топао туш, лагана музика или неколико страница књиге могу бити добар начин да се постепено припремите за сан.
А ако вам се понекад догоди да баш у поноћ добијете најбољу идеју или се сетите нечега што сте током дана потпуно заборавили – нисте једини.
Понекад нам је потребна само тишина да бисмо коначно чули сопствене мисли.
гласаранђеловца.рс