Понекад велика пословна прича не почиње великим капиталом, фабриком или породичном традицијом. Понекад почиње једноставно – одлуком да, када нико други не пружи прилику, човек покуша да је створи сам.
Управо тако почела је прича Синише Карана и компаније „Каран текстил“ из Аранђеловца.
Након што је 2006. године дипломирао на Економском факултету у Београду, Каран је, како је својевремено испричао за „Економетар“, слао молбе за посао предузећима и установама које су тражиле економисте. Одговори, међутим, нису стизали. Уместо да чека, одлучио је да започне сопствени посао.
Први корак била је мала сито-штампарска радионица у породичној кући. Почео је сам, без запослених, а прву машину за рад платио је око 3.000 евра. Убрзо је сито-штампу проширио на штампу на текстилу, а две године је практично сам обављао послове који су били неопходни да би фирма функционисала.
Следећи велики корак направљен је 2008. године, када су набављене прве индустријске машине за производњу заштитне опреме за рад. Управо ту почиње развој „Каран текстила“ каквог данас познајемо. Званични сајт компаније наводи 2008. као годину оснивања предузећа и почетак његовог озбиљнијег наступа у области средстава личне заштите.
Како је број купаца растао, Синиша је почео да запошљава искусне конфекционарке, међу којима су биле и раднице некадашњег текстилног гиганта МК „Рудник“. Тако је једна мала приватна иницијатива истовремено постала прилика да знање и искуство радника из некадашње аранђеловачке текстилне индустрије добију нови живот.
Производни програм временом се ширио. „Каран текстил“ данас производи и нуди радну и заштитну одећу за различите професије – од занатства и индустрије до медицине и угоститељства. У оквиру фирме развијени су и моделирање производа, дизајн, штампа на текстилу и машински вез.
Већ од 2008. године компанија је своју опрему представљала на сајмовима грађевине и технике у Београду, а убрзо је сарадња са већим системима отворила и врата иностранства. Према подацима саме компаније, производи из Аранђеловца годинама се извозе у Хрватску, Црну Гору, Француску и Немачку.
Још 2015. године забележено је да су производи „Каран текстила“ стизали до Италије и Француске, као и земаља региона, док је компанија у Загребу имала дистрибутера за хрватско и словеначко тржиште. Тадашња амбиција била је да се прошире производња, асортиман и присуство на тржишту Европске уније.
Поред производње, развијен је и сопствени бренд текстилне галантерије KA-TEX, а „Каран текстил“ данас, поред Аранђеловца, има и продајно место у Земуну. Производња и даље остаје везана за Аранђеловац, где се налази седиште и производни део компаније.
Ипак, најзанимљивији део ове приче можда није ни број машина, ни количина произведене одеће, ни земље у које производи стижу.
То је њен почетак.
Један млади Аранђеловчанин завршио је факултет и није успевао да добије ни одговор на молбе за посао. Уместо да одустане, у породичној кући направио је себи радно место. Из те мале радионице постепено је настала компанија чија се радна одећа данас користи и далеко ван Аранђеловца.
Од прве машине вредне неколико хиљада евра до производа на европском тржишту – „Каран текстил“ је још једна аранђеловачка прича која показује колико далеко може да стигне одлука да човек не чека прилику, већ да је направи сам.
гласаранђеловца.рс