Једна гаража у Аранђеловцу, продат породични аутомобил и идеја да се започне нешто своје били су почетак пословне приче која данас траје више од три деценије. Компанију „Жица промет плус“, једну од најуспешнијих домаћих фирми у области жичарства, данас воде мајка Вера Ђорђевић и њене три ћерке – Невена Ђорђевић, Катарина Ивановић и Милена Милосављевић.
Све је почело 1993. године, када је Мирослав Ђорђевић у гаражи породичне куће, на свега 25 квадратних метара, покренуо самосталну занатску радионицу. До прве машине дошао је тако што је продао породични аутомобил, а управо ту машину породица и данас чува као успомену на почетке.
Мирослав је годинама радио у угоститељству и туризму, али је у тешким деведесетим препознао прилику у производњи производа од жице. Полазио је од једноставне идеје – без обзира на кризу, људима и предузећима биће потребне ограде, заштита имања и други производи од жице.
Посао је растао постепено. Две старије ћерке су још као девојчице биле упознате са породичним послом, док се најмлађа Милена родила свега неколико месеци пре оснивања фирме. Касније су све три, након школовања и студија, своје место пронашле управо у компанији коју је започео њихов отац.
После Мирослављеве смрти 2017. године, породица је наставила оно што је он започео. Послови су подељени тако да Катарина води инвестиције, уговоре и финансије, Невена домаћу и инострану комерцијалу, док је Милена задужена за кадрове и маркетинг. Мајка Вера остала је важан део породичне приче и вредности на којима је компанија изграђена.
Од почетних 25 квадрата, производња је временом прерасла у погон у Врбици који данас обухвата око 10.000 квадратних метара производног простора. Уместо једне полуаутоматске машине, данас се у производњи користе и савремене аутоматизоване и роботизоване машине, а фирма има око 70 запослених. Велики број радника у компанији је дуже од 15 година.
Према подацима које је породица изнела за „Приче са душом“, из погона годишње изађе око четири милиона јединица готових производа. Производе 2D и 3D панелне ограде, различите врсте плетива, капије и системе за ограђивање, а раде и комплетну услугу од наручивања до монтаже.
Пре око десет година фирма је добила сертификат усаглашен са стандардима Европске уније, након чега је отворено и шире европско тржиште за производе из Аранђеловца. Компанија је учествовала и у великим пројектима, међу којима се наводе ограђивање депоније у Винчи, као и пројекти у Руми и Каленићу код Уба.
Оно што ову причу чини посебно аранђеловачком јесте чињеница да су све три сестре рођене у овом граду и да су, након студија у Београду, одлучиле да се врате. Из Аранђеловца нису отишле у потрази за пословном каријером – каријеру су наставиле да граде тамо где је њихов отац започео породични посао.
Иако послују у области која се традиционално доживљава као „мушки посао“, у управи, финансијама, комерцијали и маркетингу ове компаније кључне позиције данас управо држе жене.
Од мале гараже у породичној кући до хиљада квадрата производње и купаца широм Европе, прича породице Ђорђевић показује како један локални посао може да прерасте границе града у којем је настао, а да притом остане породичан и чврсто везан за Аранђеловац.
И можда је управо то најлепши део ове приче – фирма је расла, технологија се мењала и тржиште ширило, али је њен центар остао тамо где је све и почело: у породици и у Аранђеловцу.
гласаранђеловца.рс