Иницијатива за подизање споменика потекла је од жеље да се трајно сачува сећање на Аранђеловчане који су страдали у ратовима. Део новца обезбеђен је добровољним прилозима грађана које је прикупљао Одбор за подизање споменика, на чијем челу се налазио др Радисав Радојковић. Коначну реализацију идеје помогла је Венчачка индустрија мермера, на челу са инжењером и власником рудника Јованом Милошевићем.
Споменик је израђен од белог венчачког мермера, по нацрту инжењера Ермиа Дориа, тадашњег директора Венчачке мермерне индустрије. Висок је чак 7,5 метара, а његов првобитни изглед завршавао се упечатљивим двоглавим орлом постављеним на самом врху.
Посебну вредност имају натписи на постољу. На свакој од четири стране, уз мото из Његошевог „Горског вијенца“, исписано је по 30 имена погинулих и у рату умрлих Аранђеловчана. На тај начин споменик није био само архитектонски украс градског центра, већ својеврсна књига сећања исклесана у венчачком мермеру.
И окружење споменика некада је изгледало другачије. Народни музеј наводи да се иза њега налазио кружни пут и алеја борова, а у непосредној близини стајао је и некадашњи хотел „Ново здање“, један од значајнијих објеката старог Аранђеловца.
Орао је после рата уклоњен
Најзанимљивији део приче о овом споменику догодио се након Другог светског рата.
Са његовог врха тада је уклоњен двоглави орао, који је у новом политичком и друштвеном систему посматран као симбол предратне краљевске власти. Уместо орла, на врху споменика постављена је бакља.
Тако су генерације Аранђеловчана споменик познавале у другачијем облику од оног у коме је замишљен и откривен 1925. године.
Тек 2008/2009. године споменику је враћен првобитни изглед. Бакља је уклоњена, а на врх мермерног стуба поново је постављен двоглави орао, чиме је након више деценија обновљен изглед који је имао приликом свог откривања.
Данас је овај споменик један од препознатљивих детаља центра Аранђеловца. Његова прича, међутим, показује да споменици нису само неми сведоци прошлости – понекад и њихов изглед говори о временима кроз која је један град пролазио.
Од добровољних прилога грађана и белог мермера са Венчаца, преко уклањања орла после Другог светског рата, па све до његовог повратка почетком XXI века, овај споменик више од сто година чува успомену на страдале Аранђеловчане, али и део историје самог града.
гласаранђеловац.рс
