Православни верници данас, 28. августа, обележавају Велику Госпојину, празник Успења Пресвете Богородице и један од најзначајнијих датума у православном календару.
Овом великом празнику претходи Госпојински пост, који траје две недеље, од 14. до 27. августа. Многи верници током поста посебну пажњу посвећују молитви, уздржавању и припреми за Свето причешће, па на сам празник одлазе на литургију.
Ипак, пост се не завршава аутоматски за све вернике самим доласком Велике Госпојине.
Ове године 28. август пада у петак, а петак је у православној традицији посан дан. Због тога се и на Велику Госпојину, упркос томе што је завршен Госпојински пост, поштује пост. Пошто је реч о великом празнику, дозвољена је употреба рибе.
Ово правило важи и за оне који су се на празничној литургији причестили. Свето причешће не значи да после изласка из цркве престаје пост који је прописан за тај дан. Зато би верници требало да воде рачуна и о томе шта ће јести током остатка дана.
Велика Госпојина није само празник који се обележава припремањем свечане трпезе. У многим домовима овај дан протиче у молитви, окупљању породице и миру. Верници се обраћају Пресветој Богородици са молитвама за здравље, благостање и заштиту својих најмилијих.
Постоје и бројни народни обичаји који се везују за овај празник, али се посебно истиче да дан треба провести достојанствено. Свађе, тешке речи, љутња и непотребни послови нису оно чему би на овај велики дан требало давати предност.
Најважније је, ипак, да се суштина празника не сведе само на правила о храни и обичаје. Пост има смисла када га прате молитва, праштање, доброта и мир са ближњима.
Зато је Велика Госпојина за многе вернике прилика да на тренутак успоре, оставе свакодневне бриге по страни и више пажње посвете породици, вери и духовном миру.
гласаранђеловца.рс