Постојало је време када је вече изгледало потпуно другачије. Није било бескрајног скроловања, порука које стижу у било које доба ноћи и телефона који нам стоји поред јастука.
Када дође 22 часа, дан је за многе породице полако био при крају. Телевизор се гасио, деца су одлазила у кревет, а сутра је било далеко важније од онога што се дешава на интернету.
Данас живимо брже, али се зато често са осмехом сетимо неких малих ствари које су нам некада биле потпуно нормалне.
1. Цртаћи који су се чекали
Некада није било могуће пустити омиљени цртани филм у било које време. Морали сте да знате када почиње и да будете испред телевизора на време.
Ако га пропустите – готово. Нема враћања уназад.
Због тога се памтило шта се гледало, који дан је који цртани и колико још има до следеће епизоде.
2. Телефон који није био у нашим рукама
Телефон је некада служио да позовемо некога. Није био фотоапарат, телевизор, календар, навигатор и прозор у туђе животе.
Када бисмо изашли напоље, нико није знао где смо сваког тренутка. Игра се завршавала тек када нас родитељи позову кући.
3. Двориште пуно деце
Деца су после школе излазила напоље и тражила друштво.
Неко понесе лопту, неко креду, неко бицикл – и за неколико минута окупи се цела екипа.
Није било потребно организовати дружење преко групних четова. Само изађеш испред куће и видиш ко је ту.
4. Вечери уз телевизор са целом породицом
Телевизор је често био место окупљања целе породице.
Гледао се филм, серија или нека емисија, а ако неко промаши почетак – морао је да пита остале шта се десило.
Данас свако може да гледа нешто друго, у другој соби и на другом уређају.
5. Мир пред спавање
Некада је после одласка у кревет заиста долазило време за спавање.
Није било обавештења која ће вас пробудити, порука које морате одмах да прочитате и вести које се непрестано смењују.
Остајали су тишина, мрак и мисли које су полако саме одлазиле.
6. Летње вечери без журбе
Посебно се памте летње вечери.
Отворени прозори, мирис траве, комшије које разговарају испред куће, деца која се играју док не падне мрак.
Није било потребно много да би вече било лепо.
7. Осећај да нигде не морамо да журимо
Можда нам данас највише недостаје управо то.
Није било сталног осећаја да нешто пропуштамо. Није било потребе да одмах одговоримо на сваку поруку или да знамо шта се дешава на другом крају света.
Дан је имао јаснији почетак и крај.
А када смо одрасли, све се променило
Најзанимљивије је што смо као деца једва чекали да одрастемо.
Маштали смо о томе да сами одлучујемо када ћемо ићи на спавање, када ћемо излазити и шта ћемо радити.
А онда смо одрасли и схватили да нам понекад управо недостају она времена када је неко други говорио: „Време је за спавање.“
Можда зато старе успомене имају посебну снагу. Не недостају нам само цртани, игре и старе вечери.
Недостаје нам осећај безбрижности који смо имали док нисмо знали колико ће живот једног дана бити брз.
Ако сте одрастали у време када се телевизор гасио пре спавања, телефон није био паметан, а друштво се тражило испред куће – вероватно сте управо препознали бар неку од ових успомена.
гласаранђеловца.рс